Бобан Петровић (музичар)

Бобан Петровић рођен је у Београду 1951. године. Током школовања тренирао је фудбал у јуниорским тимовима Радничког и Црвене звезде, док је паралелно са тим учио да свира клавир и гитару^[1]. Каријеру диск џокеја започео је пре него што је постао пунолетан. ^[2]

1976. Бобан Петровић оснива групу Здраво, карактеристична по комуникативном фанки диско звуку. 1977. бенд наступа као предгрупа Бијелом дугмету на концерту код Хајдучке чесме, а са групом је поверемено наступала и Слађана Милошевић, која је тада била Бобанова девојка. Први и једини хит била је песма Викенд фобија, ^[3] која је тада била прва на скоро свим топ листама тадашње Југославије. Песму је написао Петровић, и по његовим речима, настала је зато што су га нервирали политичари који су стално погрешно предвиђали ствари ^[2] Оригинална постава групе престала је са радом 1978,^[3] а након тога, Петровић 1979. започиње соло каријеру. У тандему са Гоцом Ивандић снима баладу Морам, са којом се поново пење на врх југословенских топ листа. ^[1]

1981. излази његов први соло албум Жур, који је током две године сниман у Лондону, Њујорку и Берну i доживљава велики успех. На албуму су свирали музичари попут Стјепка Гута и Слобе Марковића.^[2] РТБ 1982. у режији Милана Вукобратовића снима истоимени ТВ шоу, и шаље га на МИДЕМ у Кану, након чега Жур постиже велики успех и бива приказиван у преко 20 европских земаља. ^[1] Албум је реиздат 2008. године у продукцији Mascom Records-a.^[4] Песма са овог албума под називом Препад, налази се на 82. месту листе 100 најбољих југословенских песама, коју је 2006. сачинио радио Б92, по избору слушалаца.^[5]1984. године снима свој последњи албум под називом Зора, назван по Петровићевој жени Зорици, који је такође реиздат 2014. ^{[4] [1]} Његова два албума дали су велики допринос у успостављњу аутентичног диско фанки звука у Југославији. ^[6]

1998. оснива свој музички студио за снимање, у ком се наредних десетак година бавио продукцијом и аранжирањем, највише за своју ћерку Ану Ен. Од 2010. сарађује са виолончелисткињом Јеленом Михаиловић (Jela Cello) у реализацији три студијска албума, анимираног тв серијала "Музички Карусел Јеле чело", као и на реализацији њених концерата, како у иностранству тако и на домаћој сцени. ^[1]

Петровић је био један од феномена београдског ноћног живота седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, те је након што је изградио каријеру диск џокеја, био власник београдских дискотека ноћних клубова: Сафари клуба (налазио се у хотелу Шумадија), Клуба М (Мажестик) и чувене дискотеке Звезде, а имао је и дискотеку у Марбељи, под називом Long legs. ^[1][7]

На наговор Драгоша Калајића и уредника књижевних новина, Граде Вељковића,^[2] Петровић 1986. пише свој први роман Рокање, уз поднаслов Први ЈУ рок роман,^[1][3] у ком описује како 1974. организује турнеју енглеске рок групе по јадранском приморју и по Петровићевим речима, овај роман претежно је аутобиографски. ^[8][9] 2020. издаје нови роман под називом Рокање 2, у ком аутор описује свој успон у музичкој, а касније у бизнис каријери. ^[1][6]

Средином осамдесеетих година, након објављивања свог првог романа, Петровић одлази прво у Лондон, а затим на Кипар, где се обогатио трговином метала и остварио каријеру успешног бизнисмена.^[8] Након тога, одлази у Марбељу у којој је живео двадесет година. У Марбељи је, као први странац у Шпанији, купио фудбалски клуб Атлетико Марбеља, чији је тренер у том перидоу био Драгослав Шекуларац, а за овај клуб је тада наступао и Владан Лукић. Шпански ТВ канал Canal + је о Петровићу снимио и документарни филм. ^[1][3][7]