Јереванска опера

Оперско позориште основано је 28. новембра 1930. године, током прославе десетогодишњице Совјетске Јерменије. Дана 20. јануара 1933. године, зграда је званично отворена. Убрзо након оснивања позоришта, основана је и балетска трупа. Лабудово језеро Петра Иљича Чајковског био је први балетски перформанс изведен 1935. године.

На основу Таманијановог дизајна и под надзором његовог сина, дворана је завршена 1939. године и названа је по Александру Спендиарјану.^[2] Обимни грађевински радови настављени су до 1953. године, када је коначно завршена цела зграда и када је добила данашњи изглед.

Отварање позоришта довело је до повећаног стварања нових националних оперских и балетских дела, а први јерменски балет било је дело Срећа Арама Хачатуријана. На основу овог балета Хачатуријан је убрзо створио и дело Гајане које је извођено широм света. Поред њега, бројни други јерменски композитори су писали опере и балете, а велики број њих је радио и у самом позоришту: певачи Гохар Гаспарјан, Татевик Сазандарјан, Михран Јеркат, Павел Литицијан, Хајкануш Даниелјан, Нар Ховханисјан, Гегам Григорјан, Анахит Мекитаријан; диригенти Константин Сарајев, Мишел Тавризјан, Арам Катанјан, Јури Давтјан; балет-мајстори А. Петросјан, М. Чмскјан, Вануш Канамирјан, Вилен Галстјан; сликари Мартинос Сарјан, Минас Аветисјан и други.

Од 1935. године се у Јереванској опери изводи јединствена јерменска опера Ануш Армена Тигранијана, која представља велики корак у јерменској оперској историји, а и дан-данас се често налази на репертоару.

Од када је отворена, у Јереванској опери је приказано више од 200 различитих опера и балета јерменских, руских и западноевропских композитора. Позоришна трупа наступала је у преко 20 земаља света, између осталих, у Русији, Шпанији, Либану, Сједињеним Државама, Грчкој и Немачкој. Године 1956. добила је статус Националног академског оперског и балетског позоришта.^[2]

• Аркадиј Бурџаљан — један од оснивача позоришта, а у периоду 1933—1938. године и главни позоришни режисер
• Романос Меликјан — први уметнички директор оперског позоришта
• Константин Орбељан — уметнички директор позоришта од 2016. године

Диригенти

• Георгиј Будагјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Константин Сараџев — народни уметник Совјетске Јерменије
• Рубен Степањан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Михаил Тавризијан — народни уметник СССР-а (у периоду 1938—1957. године главни диригент)
• Сурен Чарекјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Оган Дурјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Јаков Тер-Воскањан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Испир Хараџањан (1908—1997) — почасни уметник Совјетске Јерменије

Режисери

• Аркадиј Бурџаљан (1933—1940) — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Леван Калантар (1936—1940) — народни уметник Совјетске Јерменије
• Армен Гулакјан (1935—1960) — народни уметник Совјетске Јерменије
• Вартан Аџемјан (1938—1971) — народни уметник СССР-а
• Мелкумјан Гоарине (1941—1971)
• Вардањан Вавик (1955—1957)
• Џарбашјан Рафаел (с 1957) — народни уметник Јерменије
• Капланян Грачья Мкртичевич (1960—1964) — народни уметник СССР-а
• Афејан Погос (1965—1966)
• Ваган Багратуни (1967—1974), главни режисер, народни уметник РСФСР
• Багратуни Ваган (1968—1990)
• Левоњан Тигран (1971—1996) — народни уметник Јерменије
• Евгениј Чанга (1961—1967) — балет-мајстор, почасни уметник Совјетске Јерменије

Уметници

• Мартирос Сарјан — народни уметник СССР-а
• Михаил Арутчјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Семен Алаџалов — почасни уметник Совјетске Јерменије

Балет-мајстори

• Љубовја Воинова-Шикањан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Русудана Тавризиан
• Саркис Саркисјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Георгиј Георгиан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Заре Мурадјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Арутјун Неркарарјан — почасни уметник Совјетске Јерменије

Солисти

• Рашид Бејбутов (1938—1941)^[3][4] — народни уметник СССР-а

• Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 
• Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
• Театр оперы и балета Армении. Сборник статей. Москва. 1939. 
• Шавердян А. (1959). Очерки по истории армянской музыки XIX и XX вв. Москва. 
• Тигранов Г. (1956). Армянский музыкальный театр. 1. Јереван. 
• Тигранов Г. (1960). Армянский музыкальный театр. 2. Јереван. 
• Барсамян А. (1959). «Алмаст» А. Спендиарова. Москва. 
• Тигранов Г. (1960). Балеты А. Хачатуряна. Москва. 

Јереванска опера на Викимедијиној остави.

• Ministry of Culture of the Republic of Armenia
• Армянский академический театр в железе — панно «7 чудес Армении»