Јован Храниловић
Јован Храниловић (Кричке код Дрниша, 18. децембра 1855 — Нови Сад, 5. августа 1924), гркокатолички је свештеник, песник и новинар.[1] Био је први председник Југословенског новинарског удружења, председавао Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.[2]
Јован Храниловић | |
|---|---|
 Јован Храниловић | |
| Датум рођења | 18. децембар 1855. |
| Место рођења | Кричке, Дрниш,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 5. август 1924. (68 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Краљевина СХС |
Биографија
Рођен је у Кричкама код Дрниша, где му је отац, Никола Храниловић, служио као гркокатолички свештеник[3] у цркви Покрова Пресвете Богородице.
Као гркокатолички свештеник служио је у Кашту, Радатковићу, Крижевцима, Сошицама, Куцури, Руском Крстуру и у Новом Саду 1889–98. и 1900–24.[3]
Јавно деловање почиње као прваш, да би се касније определио за југословенство.[3]
Основао је и организовао прву Новосадску секцију Југословенског новинарског удружења (ЈНУ) почетком 1922, чији је био први председник.[2]
Био је уредник Обзора и Вијенца (1898-1900).[1]
Ради помирења хрватско-српских односа, једно хрватско књижевно друштво је намеравало ”да приповетке Симе Матавуља изда латиницом, док су песме Јована Храниловића припремане за ћирилично издање”[4].
Сахрањен је на Русинском гробљу у Новом Саду[5]. Ту постоји Гробно место са надгробним спомеником Јована Храниловића.
Референце
Спољашње везе
- ”Изабране пјесме”, Наклада Матице Хрватске, Загреб 1893.
