Династија Јуан
Династија Јуан или Монголска династија је назив за период у којем је Кином по први пут у историји владала династија страних освајача. Иако је монголски владар Џингис-кан освојио сјеверну Кину почетком 13. вијека, тек је његов унук Кублај-кан успио да доврши освајање Кине, односно јужног дијела који је био под династијом Сунг.[1] Године 1271. се прогласио кинеским царем и формално установио династију. Раздобље династије Јуан је било релативно кратко, али се под управом монголских царева Кина поновно ујединила, економски опоравила и дошла у додир с цијелим низом других народа и култура. У том је периоду Кину посјетио Марко Поло. Како су се цареви династије Јуан све више синизирали, тако је нестајао њихов утицај међу другим монголским кановима. У међувремену су их кинески поданици и даље сматрали страним узурпаторима те су године 1368. истјерани из Кине од стране Таизија, оснивача династије Минг. Остаци династије Јуан су владали Монголијом, да би у 17. вијеку формално власт предали манџурској династији Ћинг.
Иако је Џингис-кан (устанак бившег поданика Ђин царства) устоличен са кинеском титулом цара 1206. године,[2] а Монголско царство је деценијама владало територијама, укључујући и данашњу северну Кину, тек 1271. године Кублај Кан је званично прогласио династију у традиционалном кинеском стилу,[3] а освајање је завршено тек 1279. године када је династија Јужни Сонг поражена у бици код Јамена. До тада је његово царство било изоловано од осталих монголских каната и контролисало је већи део савремене Кине и околних подручја, укључујући и модерну Монголију.[4] Била је то прва неханска династија која је владала читавом Кином и трајала је до 1368. године када је династија Минг поразила Јуанске снаге.[5][6] Након тога, укорени владари Џингисида повукли су се на Монголску висораван и наставили да владају као династија Северних Јуана.[7]
Неки од Јуанских царева су савладали су кинески језик, док су други користили само свој матерњи монголски језик и монголско квадратно писмо.[8]
Након поделе Монголског царства, династија Јуан била је канат којим су владали наследници Монгке кана. У званичним кинеским историјама династија Јуан носила је небески мандат. Династију је основао Кублај Кан, али је свог деду Џингис-кана ставио у царске записе као званичног оснивача династије и доделио му храмовно име Тајцу. У едикту под насловом Проглашење династичког имена,[9] Кублај је објавио име нове династије као Велики Јуан и тврдио је порекло од бивших кинеских династија од Три суверена и пет царева до династије Танг.[9]
Поред кинеског цара, Кублај кан такође је полагао право на титулу Великог кана, врховног над осталим канским наследницима: Чагатајима, Златном Хордом и Илканатом. Као такав, Јуан се понекад називао и Царством Великог Кана. Међутим, док су западни ханови повремено признавали захтев за превласт јуанских царева, њихова потчињеност била је номинална и сваки је наставио свој властити развој.[10][11]
Референце
Литература
Спољашње везе
- Collectif (2002-01-01). „Revue bibliographique de sinologie, n° 19/2001 – Collectif”. Books.google.com. Приступљено 2016-05-27.
- „"萬戶路"、"千戶州" ——蒙古千戶百戶制度與華北路府州郡體制 – 新疆哲學社會科學”. Big5.xjass.com. 2013-02-27. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-05-27.
- „白话元史-刘伯林传(附刘黑马传)”. Wenxue100.com. Приступљено 2016-05-27.
- „"万户路"、"千户州"——蒙古千户百户制度与华北路府州郡体制 – 中国人民大学清史研究所”. Iqh.net.cn. 2013-04-30. Архивирано из оригинала 03. 07. 2017. г. Приступљено 2016-05-27.
- May, Timothy Michael (2009-01-14). „The Mechanics of Conquest and Governance: The Rise and Expansion of the ...”. Books.google.com. Приступљено 2016-05-27.