Аридоамерика
Аридоамерика је термин скован 1988 да означи културни регион који обухвата северне и централне области Мексика и мали део југозапада САД.[1] Мезоамерика[2] се налази јужно и источно, а Оазисамерика на северу. Ови културни региони су се преклапали.[1]
За разлику од Мезоамерике, Аридоамерика је имала суву климу. Због тешких услова за живот преколумбовски народи у овој области су имали другачију културу и обрасце понашања од својих мезоамеричких суседа. У овој области постоји већи број сезонских потока и мањих језера, која се јављају тек након ретких киша.[3]
Методи одржавања староседелаца
Чичимеке су били ловци-сакупљачи који су живели у области Аридоамерике. Чичимека је назив за народе који су живели северно од Астека (Нава), а значење је слично изразу Варвари. Они су скупљали магвеје (Agave americana), цветове биљке јука, зрневље дрвета мескит, семење траве чиа и кактусе, укључујући и плодове какстуса опунција (Opuntia ficus-indica). Агава американа (магвеј) је била нарочито важан ресурс у овој области.[4]
Упркос сувој клими, Аридоамерика има навећи број врста дивљег и домаћег тепари пасуља (Phaseolus acutifolius) и могуће је да је она била место где је припитомљен.[1] Узгајање кукуруза допрло је до Аридоамерике око 2.100. године пре нове ере.[5] Археолози се не слажу око тога да ли су га и у области донели јутоастечки досељеници из Мезоамерике или су га друге групе пренеле било са севера или југа културном разменом.[5]
Извори хране у Доњој Калифорнији су били рибарење и лов, као и сакупљање жирева, кактуса опунција, плодова борова и осталих биљака.[6]
Народи Аридоамерике су секли стабла врбе да би подстакли раст изданака. Ови изданци врбе су коришћени за плетење кошара у којима је припремана храна. Храна је припремана на тај начин што су у ове кошаре прво сипане каше, а затим је у њих убацивано ужарено камење.[3]
Географија
Мексичке државе које се налазе у области Аридоамерика:
У области Аридоамерике се налазе и северни делови ових мексичких држава:
Староседеоци Аридоамерике
- Акаси
- Каскан
- Кочими
- Кокопа
- Гвачичил
- Гвачимонтоне
- Гвамаре
- Гвајкура,
- Варихијо
- Хуичол
- Килива
- Кумејај
- Мајо
- Моголон култура (између 200. и 1450)
- Монки
- Опата
- Отоми
- Пај Пај
- Паме
- Перику
- Пима Бахо
- Сери
- Тарахумара
- Текуси
- Тепекано
- Тепехуан
- Теучтитланска традиција
- Јаки
- Закатек