Битка за Шангај
Битка за Шангај (13. августа-13. новембра 1937) била је одлучујућа јапанска победа у Другом кинеско-јапанском рату.[1]
| Битка за Шангај | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог кинеско-јапанског рата | |||||||||
 Јапанска офанзива 1937. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Република Кина |  Јапан | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
| Чанг Кај Шек | Хеисуке Јанагава | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| око 450.000 | око 200.000 | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| тешки | лаки | ||||||||
Позадина
Пошто су створили солидну основицу у операцијама 1931-1936, Јапанци су средином 1937. пиступили остварењу плана којим се предвиђала концентрична офанзива на Кину са североистока из Манџурије, са истока из области Шангаја и с југа од Кантона, уз истовремену блокаду кинеске обале ради спречавања снабдевања Кине из иностранства. За остварење тог плана, Јапанци су предвидели 16 модерно опремљених пешадијских дивизија (од расположивих 24), око 600 авиона, 2 поморске ескадре и око 150.000 манџурских војника под јапанском командом. Кинески план био је дефанзиван. Мобилисано је 2.218.000 војника, али је било обучено само око 500.000. Кина је располагала са око 300 авиона и врло слабом морнарицом.[1]
После исценираног инцидента у рејону Пекинга, јапанска Северна армија предузела је 28. јула 1937. са око 150.000 војника офанзиву из Манџурије у правцу североисточне Кине. Слабе кинеске снаге нису биле у стању да зауставе напад, па су Јапанци до краја јула заузели Пекинг и Тјенцин, а затим, уз подршку јаке авијације, продужили надирање на југ и запад Кине.[1]
Битка
Јапанска Централна армија искрцала је почетком августа 1937. слабије делове у рејону Шангаја. Пошто су наишли на јак отпор кинеских снага, Јапанци су били приморани да искрцају знатна појачања. После жестоких тромесечних борби, у којима су Јапанци ангажовали око 200.000, а Кинези око 450.000 људи, јапанске трупе заузеле су 13. новембра 1937. Шангај.[1]
Последице
Новембра 1937. Друштво народа је на захтев Кине покушало да интервенише у јапанско-кинеском сукобу, саветујући Јапану да се оријентише на мирно решење, што је остало без икаквих резултата. За то време, већ у августу Кина је потписала споразум о ненападању са СССР, који јој је одобрио три зајма за набавку ратног материјала.
После заузимања Шангаја, јапанска Централна армија је, уз знатну помоћ авијације и речне флотиле, наставила брз бродор узводно реком Јангцекјанг. Нанкинг је заузет 13. децембра 1937.[1]
Референце
Литература
- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд, стр. 26-27
