Буће

У Краљевини Србији и Душановом Царству, Зета је имала улогу, несразмјерно већу од њеног пространства, захваљујући приморским градовима (какав је био и Котор) и њиховој привреди, као и грађанима са њиховим знањем и способностима. По природи свог посла породица Бућа је била упућена на удруживање и сарадњу са трговцима из разних градова, а међу њима су постојала мјешовита трговачка друштва и узајамна кредитирања. У развијеној пословној сарадњи између Дубровчана и Которана (који су били повезани и бројним женидбеним и сродничким везама) значајни Которани су постајали дубровачки грађани и властела. Такав је случај био и са породицом Бућа (Драго, Катена и др). Буће су имали интересе о оба града (имања, али и двоструке обавезе). Тешкоће би се појавиле само у случајевима када би између та два града долазило до непријатељстава.

Ова богата трговачка породица, била је најутицајнији политички елеменат у граду Котору, а могла је утицати и на политику Дубровника и других трговачких центара. Интереси породице Бућа издизани су на висину политичких интереса града, тако да су утицали на доношење одлука и уговора са страним градовима (вјероватно су најзначајније породице у граду тако имале утицаја и на два уговора са Дубровником, које је Котор склопио у XIII вијеку: 1257. и 1279. године, а самим тим и на однос државе Србије према дубровачким трговцима). Треба напоменути и то да је у 14 вијеку положај Венецијанаца у српској држави, рјешаван баш кроз уговоре између Котора и Венеције. Појединци из породице Бућа су тако добили значајну улогу на двору Немањића (руководиоци финансија, са титулом протовестијара, на двору су обично били значајни и утицајни трговци из Дубровника и Котора).

Трифун Бућа

Трифун Бућа (Трипе Михов) трговац, закупац царина и утицајна личност на двору, био је и посланик српског краља Милутина (на двору папе у Авињону и код брата француског краља Карла де Валоа). Касније, преко њега, од Стефана Дечанског Дубровчани покушавају да добију признање Стона и Пељешца.

Никола Бућа

Никола Бућа је био заповједник которских оклопника „младог краља“ (принца) Душана, у бици код Велбужда, 1330. године. Потом је добио и звање протовестијара (министра финансија) на двору краља и цара Душана. Код истог господара је обављао послове посланика у Венецији.

Михаило Бућа

Михаило Бућа (Михо Бућа, брат Николе Буће) обављао је дужност посланика краља Милутина, у Дубровнику и цара Душана, у Венецији. Један је од најбогатијих људи у Котору свога доба и власник многих кућа и имања у граду и околини.

Трипе Миховић Бућић

Наведен је као дворјанин цара Уроша.

Палата Бућа

Палата ове породице се налазила на западној страни Трга од брашна у Котору. Највјероватније је саграђена почетком XIV вијека, али су касније преправке и земљотрес из 1667. године утицале на њену аутентичну монументалност (подијељена је најприје на три дијела и оправљана од стране нових власника по њиховим могућностима и жељама). Послије обнове од земљотреса из 1979. године, на палати су откривени су трагови президаних романо-готичких прозора и врата.

Палата Тре сореле

Палата Тре сореле налази се у Прчању. Била је летњиковац породице Бућа и верује се да је саграђена у 15. веку. На прочељу палате, изнад прозора на првом спрату, могу се видети грбови породице. Према речима хералдичара Леонида Кампеа,^[а] може се претпоставити да је овај летњиковац припадао наследницима Трифуна Буће и да су на грбовима кринови које је Трифуну доделио француски краљ Карл од Валоа.^[2]

• 
  Грб са портала Палате Бућа (Поморски музеј Црне Горе, Котор)
• 
  Грбови на Палати Тре сореле у Прчању

• Палата Бућа
• Палатa Тре сореле
• Тре сореле (легенда)

• Група аутора, Историја црне Горе, књига 2-том1, Титоград,1970.