Италијански језик
Италијански (lingua italiana или italiano) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.
италијански језик тоскански језик | |
---|---|
lingua italiana, italiano lingua toscana, toscano | |
Изговор | /itaˈljano/ |
Говори се у | Италија Швајцарска Сан Марино Ватикан Малта Француска Словенија Хрватска Црна Гора Албанија Грчка Бразил Аргентина САД |
Регион | јужна Европа |
Број говорника | 85 милиона укупно, 64 милиона у ЕУ (2012) |
латиница | |
Званични статус | |
Службени језик у | Европска унија Италија Швајцарска Сан Марино Ватикан Малтешки витешки ред Словенија (Истра) Истарска жупанија |
Признати мањински језик у | |
Регулише | неслужбено Академија дела Круска (италијански: Accademia della Crusca) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | it |
ISO 639-2 | ita |
ISO 639-3 | ita – укључујући кодПојединачни код: ita – Италијански (обични) |
Мапа региона у свету у којима се говори италијански језик Службени језик Ко-службени језик | |
Већински језик Мањински језик |
Стандардни италијански темељи се на фирентинском наречју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.
Италијански је службени језик у Италији и Сан Марину, као и у Швајцарским кантонима Тичино и Граубинден (Гриђони). Италијански је уз латински други службени језик у Ватикану, уз словеначки је службен и у словеначким приморским општинама Копер, Изола и Пиран, те се уз хрватски користи и у Истри где живи италијанска мањина. Доста је раширен и међу потомцима исељеника у Луксембургу, САД и Аустралији. Такође је широко разумљив и подучаван на Малти, где је био један од службених језика до 1934. кад га је заменио енглески. Много мање се говори у бившим афричким колонијама Италије, као што су Сомалија, Либија и Еритреја.
Италијански је пети по реду језик на свету који се учи у школама (након енглеског, француског, шпанског и немачког).
Историја
Као и многи национални језици, италијански језик је модерни дијалект који се наметнуо као доминантан језик региона који је много шири од његовог првобитног подручја. Стандардни италијански језик је тоскански дијалект из околине Фиренце, Пизе и Сијене. Могуће је показати да је овај језик обогаћен утицајима језика Сицилије, Рима и других региона. Тоскански дијалект се није наметнуо из политичких, већ из разлога културног престижа. На овом дијалекту су стварали Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, три најзначајнија италијанска писца касног Средњег века. То је такође језик Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дугој историји просперитета. Стога није необично да је италијански језик вековима био међународни језик културе и уметности. Сви савремени европски језици имају део речника који је потекао из италијанског, а тиче се музике и ликовних уметности.
Стандардна италијанска граматика је настала касније, у доба Ренесансе. Њу су формализовали кардинал Пјетро Бембо и библиотекар и ерудита Алдо Мануцио са својим књижевним кругом Азолани (Gli Asolani).
Дијалекти италијанског
Готово сви романски језици који се говоре у Италији сматрају се стандардним језиком или дијалектима италијанског језика. Једини изузеци су сардинијски и фриулски језик, који су званично признати као регионални језици.
Многи италијански дијалекти могу се сматрати посебним историјским језицима.[1] То су на пример: фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски и други. Постоје језици који се говоре у Италији, и утицали су на италијански језик, али се не сматрају делом италијанског: албански, грчки, немачки, ладин и окситански.
Фонетика и фонологија
Самогласници
Италијански језик има 7 самогласника.[2]
- [i], пример: isola - [ˈiːzola]
- [e], пример: mela - [ˈmeːla]
- [ɛ], пример: bella - [ˈbɛlla]
- [a], пример: pane - [ˈpaːne]
- [ɔ], пример: rosa - [ˈrɔːza]
- [o], пример: sotto - [ˈsotto]
- [u], пример: fuga - [ˈfuːɡa]
Ненаглашени самогласници
Италијански језик разликује 5 ненаглашених самогласника. Међу ненаглашене самогласнике не спадају отворени вокали [ɛ] и [ɔ].
Сугласници
У пољима која садрже два симбола, први одговара безвучном, а други звучном сугласнику.
билабијални | лабио- дентални | зубни/ алвеоларни | предњонепчани | задњонепчани | |
---|---|---|---|---|---|
назални | m | ɱ | n | ɲ | ŋ* |
плозивни | p, b | t̪, d̪ | k, ɡ | ||
африкати | ʦ, ʣ | ʧ, ʤ | |||
фрикативни | f, v | s, z | ʃ | ||
вибранти | r | ||||
латерални | l | ʎ | |||
апроксиманти | j | w |
Назали се асимилују када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговарају се заједно као ŋ.
Италијански језик има дуге и кратке сугласнике (особина геминације). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, који су увек дуги, и z, који је увек кратак.
Звучни посталвеоларни фрикатив ʒ присутан је само у позајмљеним речима. На пример, garage (ɡaˈraːʒ).
Алфабет
Стандардни алфабет (21 слово):Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Zz
Са дијакритиком (30 слова):Aa Àà Bb Cc Dd Ee Èè Éé Ff Gg Hh Ii Ìì Íí Ll Mm Nn Oo Òò Óó Pp Qq Rr Ss Tt Uu Ùù Úú Vv Zz
Примери језика
реч | превод | стандардни изговор |
---|---|---|
земља | terra | ˈtɛɾɾa |
небо | cielo | ˈʧɛlo |
вода | acqua | ˈakkwa |
ватра | fuoco | ˈfwɔko |
човек | uomo | ˈwɔmo |
жена | donna | ˈdɔnna |
јести | mangiare | manˈʤaɾe |
пити | bere | ˈbeɾe |
велики | grande | ˈɡɾande |
мали | piccolo | ˈpikkolo |
ноћ | notte | ˈnɔtte |
дан | giorno | ˈʤɔɾno |
Сертификација италијанског језика, CELI
Сертификати италијанског језика потврђују степен језичке компетенције италијанског језика као страног. Намењени су странцима, као и Италијанима који живе у иностранству (потомци италијанских емиграната), али и странцима који су се доселили у Италију. Да бисте полагали ове испите није неопходно да већ поседујете одређене дипломе и титуле.
Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спољних послова је склопило уговор са Универзитетом за у Перуђи – сертификати CELI. Министарство спољних послова Италије признаје овај Универзитет као институцију које издаје сертификате о нивоу језичких компетенција када је у питању италијански језик као страни. Овај сертификат признат је и од стране Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Италије.
Студије у Италији
Министарство просвете Италије признаје CELI 3 (ниво B2) као сертификат који сведочи о знању италијанског језика неопходног за студије у Италији на италијанском језику.
Испитни центри
У Србији постоје три испитна центра:
1) Италијански институт за културу у Београду;
2) Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић” у Београду;
3) Школа страних језика „Академија Александрија” у Нишу.
CELI сертификат
CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) је један од најпрестижнијих европских језичких сертификата који је у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.
Нивои и испитни рокови
Сертификат CELI постоји у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржавају у три испитна рока: у марту, јуну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) постоји у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у мајском испитном року у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилагођени њиховом узрасту и захтевима у оквиру наставног плана и програма.
Структура CELI и CELI per adolescenti
Сваки испит подељен је на два дела: усмени и писмени.
Писмени део испита састоји се из три дела: разумевање текстова читањем, писање и разумевање на слух. Испити трају од сат и петнаест минута до максималних четири и по сати на највишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), тај део се може поново полагати у року од годину дана. У том случају плаћа се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.
Усмени део испита А1, А2, B1 састоји се из три дела (лично представљање, опис фотографије, role play), на нивоу Б2 постоји и препричавање текста, ниво C1 захтева представљање, поређење две фотографије и анализу табеле, а ниво C2 представљање, опис фотографије, препричавање текста и коментарисање неких изрека или пословица.
Припрема
Припремну наставу можете похађати у сва три испитна центра, као и у многим школама језика. Припремна настава није обавезна, па се за испите можете припремати и сами.
Пријављивање
Сви заинтересовани за похађање припремне наставе и/или полагање испита за сертификат могу се пријавити на:
1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,
2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,
3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija”: na sajtu škole.
Референце
Литература
Спољашње везе
- Википедија:Транскрипција са италијанског језика
- Италијанско-српски двосмерни речник и преводилац текста Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2009)
- Универзитет за странце у Перуђи
- CVCL
- CELI
- Италијански институт за културу у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2017)
- Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић”
- Школа језика „Академија Александрија”
- CEF
- ALTE