Ван дер Валсов радијус

Елемент	радијус (${\displaystyle \mathrm {\AA} }$)[1]
Водоник	1.20[2]
Угљеник	1.7
Азот	1.55
Кисеоник	1.4
Флуор	1.35
Фосфор	1.9
Сумпор	1.85
Хлор	1.8
Јод	2.15

Ван дер Валсов радијус представља растојање између електрона најудаљенијих од атомског језгра и тог атомског језгра слободних атома, или најудаљенијих електрона и геометријске средине целих молекула.

Ван дер Валсов радијус је добио име по Јоханесу Дидерику ван дер Валсу, добитнику Нобелове награде за физику 1910. године.

Замишљајући атоме и молекуле као лопте, чију површину граде од центра најудаљенији електрони, Ван дер Валсови радујуси представљају у ствари полупречнике тих лопти. Колико год је замишљање молекула и атома као лоптица погрешно и наивно са тачке гледишта квантне механике, у многим практичним случајевима то има сврхе. На пример, у кристалима који се састоје од неке врсте молекула (уколико нису јонски кристали) растојање између посебних молекула који граде кристалну решетку, одговара познатим Ван дер Валсовим радијусима. Ти исти молекули у течном агрегатном стању такође заузимају простор који одговара Ван дер Валсовом радијусу.

Ван дер Валсови радијуси се могу посматрати и као гранично растојање на које међусобно могу да се приближе два атома без међусобног одбијања, или грађења хемијских веза. Ван дер Валсови радијуси за атоме су 25 до 50% већи од ковалентних радијуса истих атома.