Вербена
Вербена је род у породици Verbenaceae. Онa садржи око 250 врста годишњих и вишегодишњих зељастих или полу-дрвених цветница. Већина врста су пореклом из Јужне Америке и Азије.
Вербена | |
---|---|
Вербена љубичастог врха, Verbena bonariensis | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | Verbenaceae |
Род: | Verbena |
Типска врста | |
Verbena officinalis L. | |
Врсте | |
Погледајте текст | |
Синоними | |
Shuttleworthia Meisn.[1] |
Опис
Листови су обично наспрамно распоређени, једноставни, и код многих врста длакави, често врло густо. Цвасти су бројне, а цветови ситни и имају 5 латица. Најчешће су неке нијансе плаве, али могу бити бели, розе или љубичасти, посебно код култивара.
Род се може поделити на диплоидне из северноамеричког и полиплоидне из јужноамеричког рода, оба са седам хромозома. Европске врсте потичу од северноамеричких. Изгледа да вербена, као и сродна мок вербена (Glandularia) потичу од скупине врста произвољно сврстаних у род Junellia; оба рода су до 1990-их најчешће сврставана у породицу Verbenaceae.[2] Интергенерички хлоропластни пренос гена помоћу неодређеног механизам – иако, вероватно, не хибридизације – десио се најмање два пута од вербене до Glandularia, између предака савремених јужноамеричких родова и скорије, између V. orcuttiana или V. hastata и G. bipinnatifida. Поред тога, неколико врста вербена је природног хибридног порекла; позната баштенска вербена има потпуно мутно порекло. Однос ових тесно повезаних група је зато тешко решити стандардним методама рачунарске филогенетике.[3]
Гајење
Неке врсте, хибрида и сорти вербена се користе као украсне биљке. Оне су отпорне на сушу, издржавају целодневно и делимично излагање сунцу и одговара им добро исушено просечно земљиште. Биљке се обично гаје из семена.
Они су цењени у лептирском баштованству у погодној клими, привлачећи Lepidoptera, као што су колибри, чоколадни албатрос или плави ласторепац, посебно V. officinalis која се гаји и као медоносна биљка.
Друге сврхе
Вербена је дуго коришћена у биљној медицини и народној медицини, обично као биљни чај. Енглески лекар Николас Калпепер у свом делу „The English Physitian” из 1652. пише о примени у народној медицини. Између осталог, може да делује као галактогог (доприноси лактацији) и могуће да је аналогна полним стероидима. Такође се понекад користила за абортус. Вербена је наведена као једна од 38 биљака које се користе за припрему Цветне есенције[4] врста алтернативне медицине промовисане због својих утицаја на здравље. Међутим, према подацима истраживање рака у великој Британији, „нема научних доказа да цветне есенције могу да контролишу, излече или спрече било који тип болести, укључујући и рак”.[5]
Етарска уља различитих врста, углавном обиче вербене се продаје као „шпанско уље вербене”. Сматрана инфериорном у односу на уље лимунске вербене у парфимерији, од комерцијалног је значаја за биљну медицину и чини се да је перспективан извор лекова. Verveine, чувени зелена течност из региона Ле Пиј ан Веле (Француска) је обогаћена укусом ових вербена.
У култури
Вербена је већ давно повезана са божанским и другим натприродним сила. Називана је „сузе Изиде” у древном Египту, а касније су је звали и „Херине сузе”. У Античкој Грчкој је била је посвећена Еосу. У почетку хришћанске ере, народна легенда говори да је V. officinalis коришћена да ублажи Христове ране после скидања са крста. Као последица тога названа је „света трава” или (на пример, у Велсу) „ђаволски отров”.
У викторијанском језику цвећа вербена је имала двоструко значење шарма и сензуалности.[6]
Галерија
- (V. bracteata)
- Verbena rigida
- Verbena speciosa
- (V. stricta)
- Лимунска вербена, Aloysia citrodora (раније у Lippia), близак рођак праве Вербене