Вилијам Т. Шерман
Вилијам Тикамса Шерман (енгл. William Tecumseh Sherman; Ланкастер, Охајо, 8. фебруар 1820 — Њујорк, 14. фебруар 1891) је био амерички војник, пословни човек, просветни радник и писац. Служио је као генерал у Војсци Уније („Север“) током Америчког грађанског рата (1861 — 1865), и стекао је славу као изврстан стратег, али је и критикован због доктрине спржене земље коју је примењивао спроводећи тотални рат против Конфедерације.[1] Војни историчар Б. Х. Лајдел Харт је Шермана прогласио „првим модерним генералом“.[2]
| Вилијам Тикамса Шерман | |
|---|---|
 Вилијам Т. Шерман | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Вилијам Тикамса Шерман |
| Датум рођења | 8. фебруар 1820. |
| Место рођења | Ланкастер, Охајо, САД |
| Датум смрти | 14. фебруар 1891. (71 год.) |
| Место смрти | Њујорк, САД |
| Образовање | Војна академија Сједињених Америчких Држава у Вест Поинту |
| Војна каријера | |
| Војска | Армија САД |
Шерман је служио под генералом Јулисизом Грантом 1862. и 1863. током похода који су довели до пада упоришта Конфедерације у Виксбургу на реци Мисисипи. 1864, Шерман је наследио Гранта као командант снага Уније на западном бојишту. Са својим трупама је освојио Атланту, и овај успех је допринето поновном избору председника Абрахама Линколна. Каснији Шерманов марш кроз Џорџију и Каролине (Северна и Јужна Каролина) даље умањио способност Конфедерације да настави са борбом. Прихватио је предају свих армија Конфедерације у Каролинама, Џорџији и на Флориди у априлу 1865.
Кад је Грант ступио на место председника Сједињених Држава 1869, Шерман га је наследио на месту команданта армије (1869 — 1883). На овој позицији је био одговоран за вођење Индијанских ратова у западним Сједињеним Државама током наредних 15 година. Одлучно је одбио да буде увучен у политику, а његови мемоари објављени 1875. представљају један од најпознатијих извора из првог лица о Грађанском рату.
