Дејан Мијач

Рођен је 17. маја 1934. године у Бијељини. Режију је студирао на Академији за позоришну уметност у Београду.

Био је редитељ Народног позоришта, Тузла и Српског народног позоришта у Новом Саду. Био је професор режије на Факултету драмских уметности у Београду од 1972. до 1997. године.^[1]

Режирао је на многим сценама у Југославији, а посебно у Новом Саду (око 40 режија), Београду, Загребу, Сомбору и Нишу.

Мијач је био дописни члан САНУ од 2021.^[2]

Преминуо је 5. априла 2022 године у Београду.^[3][4][5][6] Комеморација је била 11. априла у Југословенском драмском позоришту.^[7][8]Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Добитник је бројних награда и признања. Од тога добитник је осам Стеријиних награда:

• Покондирена тиква, Јован Стерија Поповић (Српско народно позориште), 1974.
• Женидба и удадба, Јован Стерија Поповић (Народно позориште Сомбор), 1976.
• Пучина, Бранислав Нушић (Југословенско драмско позориште), 1978.
• Путујуће позориште Шопаловић, Љубомир Симовић (Југословенско драмско позориште), 1986.
• Награда за Систематско сценско истраживање драмског дела Јована Стерије Поповића, 1987.
• Статуета Јоаким Вујић, награда Књажевско-српског театра из Крагујевца, 1989.
• Награда за нарочите заслуге за унапређење позоришне уметности, 1990.
• Чудо у Шаргану, Љубомир Симовић (Атеље 212), 2002.
• Скакавци, Биљана Србљановић (Југословенско драмско позориште), 2006.

• Биографија на сајту САНУ
• Живимо као у коцкарници („Политика“, 14. март 2011)
• Мијач: Народ који не прати праве вредности губи се у историји („Блиц“, 19. фебруар 2012)
• Здравко Ранковић: Дејан Мијач (Биографски лексикон ваљевског краја)
• Преминуо дописни члан САНУ Дејан Мијач (САНУ, 6. април 2022)
• Свој редитељски рукопис градио је смело и сигурно („Политика”, 6. април 2022)
• Доследни перфекциониста („Политика”, 7. април 2022)