| Долина потока Бигар | |
|---|---|
 Долина потока Бигар | |
| Локација | Стара планина |
| Држава |  Србија |
Долина потока Бигар је један од најпознатијих акумулативних бигрених водопада Србије и као такав представља објекатхидролошког наслеђа Србије.[1]
Поток Бигар је лева притока Стањанске реке, која се код Калне спаја са изворишнимкрацима Трговишког тимока. Извире на 530 м н.в. под гребеном Пајешког камена (1182 м) ипосле само 1200 м тока, слаповима и водопадима се обрушава преко сопствених наслага иулива у Стањанску реку, на 440 м н.в. У висинској разлици од 90 м, поток је изградиошироку долину и запунио је акумулацијама бигра по чему је и добио име. Укупнаповршина под бигром је 14,4ха и то је највећа акумулација бигра у Србији. Поток Бигар јеи даље биготворна речица са најразличитијим облицима савремене акумулације.У горњем делу долине поток Бигар је формирао плитку долину у сопственимнаносима, која је данас препознатљива по идеално заравњеним терасама, које се у дужиниод преко 400 м пружају са обе стране речног корита. Низводно бигрена акумулација сезавршава одсецима преко којих се поток обрушава низовима каскада и слапова измеђукојих су бројна језерца.
Карстни извор „Бигар“ дренира карстну издан развијену у доњокредним кречњацима и формира кратак ток који се улива у повремени ток Бигар. Ток је низводно формираобигрене терасе у два нивоа и непосредно пре ушћа у Стањанску реку формирао водопад. На подручју споменика природе присутне су стене палеозојске, највећим деломмезозојске и кенозојске старости. На карбонатним седиментима доње креде налази се карстни извор Бигар, ток Бигар, као и корито Стањанске реке у коју се улива.Карбонантне масе су карстификоване и у њима је развијена издан која се празни преко карстног извора Бигар. Воде ове издани растварају матичну кречњачку стену и усеби носе доста раствореног калцијум-карбоната, који се таложи на водопадима у виду великих наслага бигра.
Бигар је стена настала у кварталу од алувијалних седимената. Наталожен је од извора до водопада. На доњој тераси дебљина местимично прелази 10 m.
Вода потока Бигар је временом формирала две велике терасе. Горња се налази на самом почетку потока. То је идеално заравњена тераса са обе стране речног корита и уплиткој долини. Ова тераса се завршава одсеком у чијем се подножју формира језерце заграђено бигреном прегачом, а вода даље отиче преко бројних каскада и слапова, који су повезани језерцима. Доња тераса је неправилно заталасана каналима и рукавцима. Она је много више коришћена од стране човека. Вода је на више места скретана и усмеравана на воденице или на њиве (вештачке ваде) копањем канала. На доњем току поток се интеnзивно усеца у сопствену акумулацију формирајући 10-15м дубоку клисуру, на чијем се крају преко одсека од 16 m обрушава у долину Стањанске реке. Водопад на одсеку доње терасе је сложена геоморфолошко-хидролошка појава.[2]
Поток Бигар је лева притока Стањанске реке у коју се улива код пута Кална – Пирот. Укупна дужина сталног тока је 1330 m, а најкраће растојање између врела и ушћа у Стањанску реку је 1220 m, па је коефицијент развијености речног тока 1,0898. Укупан пад речног тока је 110 m, а просечан 82,71м/км.Узводно од врела уочљив је горњи део некадашње долине потока Бигар. Са долином сталног тока он чини јединствену целину. Тај узводни део је дуг 2300 m и њиме вода само повремено тече. Он почиње од места који се зове Николина вртача, са висине од 770 m. Примарни максимум водостаја јавља се у марту. Већ од маја, водостај почињеравномерно да опада, да би минимум постигао у септембру, а низак је током читаве летње сезоне.
Клима споменика природе је приказана на основу података са станице Књажевац и Пирот за период 1961—2000. година. Средња годишња температура ваздуха је око 10,2˚СНајхладнији је јануар са температуром ваздуха од -1,2˚С, а најтоплији месец је јули са средњом месечном температуром ваздуха од 20,6˚С. Годишња амплитуда температуре у Књажевцу је 21,7˚С . Због пораста надморске висине, од Књажевца долином Трговишког Тимока, амплитуда опада.
Средње годишње количине падавина се крећу од 632-680 mm. Бележе се два максимума (један крајем пролећа, односно почетком лета и други крајем јесени, односно почетком зиме) и два минимума падавина (један крајем лета, односно почетком јесени и други у неком од зимских периода).
Споменик природе Долина потока Бигар се налази у планинском венцу, на ободу Старе планине. Њен пејзаж је брдско-планинских одлика. Благо заталасана долина у којој се смењују ливаде и шумарци, окружена је шумовитим странама околних узвишења. Састоји се из две велике акумулације на горњој и доњој тераси.На горњој тераси налази се идеално заравњена чистина изнад које се налази манастир Св. Онуфрија Великог. Горња тераса се завршава одсецима преко којих се поток обрушава безбројним каскадама, слаповима и водопадима између којих су бројна језерца. У средњем и доњем делу тока, са обе стране долине, приметни су бројни канали ијазови који су наводили воду на низиве воденица. Воденице су данас напуштене, обрасле вегетацијом и препуштене пропадању. И на крају, доња тераса се завршава водопадом, који је најмаркантнији део подручја.
Он се састоји из два крака, од којих је десни, водом богатији, издељен на две степенице-слапа приближно исте висине. Леви крак се састоји из више танких млазева.Територија овог подручја представља специфичан предео са карактеристичним природним вредностима (водопад, каскаде, слапови и сл.) и такође, са издвојенимствореним вредностима (манастир, воденице).[3]
У циљу одрживог развоја локалне заједнице управљач ће:
Туристичку понуду заштићеног подручја треба уклопити у понуду коју нуди Парк природе „Стара планина“ који се налази у непосредној близини.
Додатну вредност еколошки очуваном простору долине потока Бигар даје и манастир Св. Онуфрија Великог, једини манастир у Србији који је посвећен овом свецу.Манастир се налази на самој ивици горње терасе. Од некадашњег комплекса, за које се претпоставља да се простирало од врела до ушћа у Стањанску реку, данас су обновљени манастирска црква, звонара и конак. Храм је активан као парохијска црква. Низводно, на око 500 m од манастира, на чистини, налази се усамњено стабло дивљекрушке које представља запис, што потврђује вредност овог подручја за околно становништво.
Од извора потока Бигар до ушћа у Стањанску реку , у непосредној близини цркве, крајем 19. века подигнуто је 13 воденица. Оне су од 1930. године користиле околномстановништву из белопаланачког краја. У близини заштићеног подручја је сеоско насеље Стањинац, које има типичну демографску слику планинских насеља Србије. У њему је 2002. године живело 95 становника чија је просечна старост 65,6 година. Природни услови у долини потока Бигар представљају погодан простор за развој пољоприврених активности. То су углавном пчеларство и земљорадња на традиционалан начин са употребом минималне количине пестицида.
Имајући у виду интензитет људских активности, екстезиван начин одвијања пољопривреде, мали број становника, релативно мали број посета, удаљеност од већихнасеља, може се рећи да у основи не постоји значајан негативан утицај на животну средину овог подручја, те се стање основних чинилаца животне средине (вода, ваздух и земљиште) у споменику природе и ближој околини може окарактерисати као веома добро.[5]
