Железница

Историја железничког саобраћаја почела је у праисторијским временима.

Древни системи

Докази указују на то да је Диолкос поплочана стаза била дуга 6 до 8,5 km, која је превозила чамце преко Коринтске превлаке у Грчкој од око 600. године п. н. е.^{[1][2][3][4][5]} Возила која су вукли људи и животиње кретала су се у жљебовима у кречњаку, који је обезбедио елемент колосека, спречавајући вагоне да напусте предвиђену трасу. Диолкос је био у употреби преко 650 година, најмање до 1. века нове ере.^[5] Поплочане стазе су такође касније изграђене у римском Египту.^[6]

Возна средства у систему железничког транспорта углавном наилазе на мањи отпор трења у односу на друмска возила са гуменим точковима, те се путнички и теретни вагони могу спајати у дуже возове. Погон за кретање обезбеђују локомотиве,^[7] које или црпе електричну енергију из система за електрификацију железнице или производе сопствену снагу, обично дизел моторима или, историјски гледано, парним машинама. Већину колосека прати систем сигнализације.

Железнички саобраћај је врста транспорта где се превоз робе или путника врши вагонима који се крећу по прузи уз локомотивску вучу. Превоз на јавним пругама организује железничко предузеће, које обезбеђује превоз између железничких станица или корисника из привреде. Железнице су сигуран систем копненог превоза у поређењу са другим облицима превоза.^{[Nb 1]} Железнички превоз је способан за остваривање високог нивоа путничког и теретног искоришћења и енергетске ефикасности, али је често мање флексибилан и капитално интензивнији од друмског превоза, када се разматрају нижи нивои саобраћаја.

Основне карактеристике железничког саобраћаја

Основне карактеристике железничког саобраћаја су:

Позитивне

• висока пропусна и превозна способност
• превоз независно од климатских услова
• непосредна веза магистралних и пратећих колосека
• масовност превоза

Негативне

• ограничен маневар
• велика почетна улагања^[8]

Први вагончићи на пругама употребљавали су се још у 16. веку у Немачкој и Енглеској за превоз ископане руде. Вагончиће су вукли коњи. У градовима коњи су вукли вагоне железницом и тако превозили нижу класу.^[9]

Енглески инжењер Џорџ Стивенсон изумео је прву парну локомотиву. Могла је брзином пешака вући неколико рудничких вагона. Градњом удобнијих вагона, почео је теретни и путнички развој железница.

Прва јавна железничка веза успостављена је 1825. између енглеских градова Стоктона и Дарлингтона.

После споре парне железнице настале су дизелске, па модерне електричне железнице.

Железница се састоји од инфраструктуре (шине), локомотиве, вагони (путнички и или теретни) и других помоћних објеката.

• Железничка пруга
• Железничка станица
• Метро
• Воз
• Електрична локомотива
• Дизел локомотива
• Историја српских железница
• Железничко моделарство

• McArthur, D. (1884). Foreign Railways of the World. 

Железница на Викимедијиној остави.

• Железнице Србије
• Планирање путовања железницом (језик: енглески)
• WWW Guide to "Railroad History" 2016
• John H. White, Jr. Reference Collection, 1880s–1990 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2015) Archives Center, National Museum of American History, Smithsonian Institution.
• National Railway Historical Society Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2019)
• How the Railroad is Modernising Asia, The Advertiser, Adelaide, S. Australia, 22 March 1913. N.B.: The article is approx. 1,500 words, covering approx. a dozen Asian countries.