Женка
Женка или женски пол (♀) је физиолошки пол који производи јајне ћелије.[1][2][3][4] Сваки женски гамет, или јајна ћелија, се може спојити са мушким гаметом, или сперматозоидом, у процесу оплођења. Женке не могу започети полно размножавање без приступа барем једног сперматозоида (изузетак је партеногенеза), док се поједини организми могу размножавати и полним и бесполним путем.[5][6] Већина женки сисара, укључујући женке човјека, имају два X хромозома. Немају све врсте једнако одређивање пола. Код већине животиња, укључујући и људе, пол је одређен генетички, али код неких врста може бити одређен друштвеним, еколошким и другим факторима.
Женске полне ћелије, често непокретне, у процесу се оплодње спајају с покретним и често много мањим полним ћелијама организма чији се физиолошки пол назива мушким. Остале особине женских организама варирају међу врстама. Код неких врста разлике су добро изражене у фенотипу, на пример кроз постојање млечних жлезда. Осим у случају ретких медицинских стања, већина женки сисара, укључујући жене, има два хромосома X. Иза полних разлика међу врстама не стоји јединствени генетски механизам; по свему судећи постојање два пола независно је еволуирало у различитим еволуцијским лозама.[7][8]
Енглеска реч female потиче од латинске речи femella, деминутивне форме femina, што значи „жена“;[9] та реч није етимолошки повезана са речју мушкарац.[10][11] Реч female се такође може користити за означавање пола.
Дефинишуће карактеристике
Женке производе јајне ћелије, веће гамета у хетерогамном репродукционом систему, док мање и обично покретне гамете, сперматозоиде, производи мужјак.[4][12] Женка се не може сексуално размножавати без приступа мушких гамета и обрнуто, али код неких врста женке се могу репродуковати саме бесполно, на пример путем партеногенезе.[13]
Не постоји један генетски механизам који стоји иза полних разлика у различитим врстама и чини се да је постојање два пола више пута независно еволуирало у различитим еволуционим лозама.[8] Обрасци сексуалне репродукције укључују:
- Изогамне врсте са два или више типа парења са полним ћелијама идентичног облика и понашања (али различите на молекуларном нивоу),
- Анизогамне врсте са гамета мушког и женског типа,
- Оогамне врсте, које укључују људе, код којих је женска полна ћелија много већа од мушке и нема способност кретања. Оогамија је облик анизогамије.[14] Постоји аргумент да је овај образац вођен физичким ограничењима у погледу механизма помоћу којих се две полне ћелије окупљају према потреби за сексуалну репродукцију.[15]
Одлике
У систему размножавања с два пола женка ствара (често непокретне) полне ћелије зване јајним ћелијама, док покретне и мање полне ћелије сперматозоиди ствара мужјак.[4][16] Женке се не могу полно размножавати без приступа мушким полним ћелијама, и обрнуто. Код неких врста, међутим, женке се могу размножавати самостално, неполно, на пример путем партеногенезе.[17]
При полном размножавању утврђено је постојање изогамних врста с гаметама идентичног облика и понашања (које се ипак разликују на молекулском нивоу) и анизогамне врсте са полним ћелијама мушког и женског типа, а онда посебно оогамне врсте међу којима је и човек у којих су женске полне ћелије много веће од мушких и немају могућност кретања.
Биолошки пол се дефиниће према врсти полних ћелија које организам производи: мушки организам производи сперматозоиде, а женски јајне ћелије. Остале разлике између мужјака и женки у једној лози генерално не одређују разлику полова у другој лози.[18][19][20]
Мушко-женски диморфизам организама и репродуктивних органа различитих полова не односи се само на животиње: јајне ћелије, међу осталим, производи јединствене врсте Chytridiomycota, силикатне алге и копнене биљке. Код копнених биљака женски и мушки организми и органи нису само они који производе женске и мушке гамете, већ и структуре спорофита из којих настају женске и мушке биљке.
.svg)
Фенотипска особеност женки из разреда Mammalia (сисари) су изражене млечне жлезде. Оне су у осниви модификоване знојне жлезде специјализоване за стварање млека којим се подмладак храни неко време након рођења. Млечне жлезде су најочитије код људи: женско тело складишти веће количине масног ткива у близини брадавица, што резултира истакнутим дојкама. Млечне жлезде присутне су код оба пола свих сисара, међутим мужјаци их ретко користе.[21]
Женке свих сисара рађају младе, уз изузетак женки једноотворних прасисара које легу јаја.[22]
Неке друге врсте, попут гупија, премда нису сисари имају сисарима сличне репродуктивне структуре. Другима се, на пример морским псима, јаја излегу у телима, те се може причинити да рађају живе младе.
Одређење пола
Физиолошки пол организма може одредити низ чинилаца, од генетских до околинских. Понекад се пол може и природно променити током живота организма. Иако већина врста има добро диференцирана два пола,[23] јединке хермафродитских животиња попут црва имају и мушке и женске репродуктивне органе.[24]
Генетско одређење
Пол већине сисавара, укључујући људе, генетски је одређен XY–системом у којем женке имају хромосоме X и X, а мужјаци хромосом X и од њега мањи Y. Приликом размножавања мужјак даје сперматозоиде типа X или Y , док женка увек даје јајну ћелију с хромозомом X. Сперматозоид Y спарен с јајашцем X у потомству даје мужјака, док сперматозоид X и јајашцец X даје женку.[25] Неки сисари, попут чудноватог кљунаша, имају различите комбинације.[26][27] Како би се компензовала разлика у величини, један се од X-хромосома женке насумично инактивира у свакој ћелији плаценталних сисара, док се очински X инактивира код торбара.
Систем Z и W хромозома за одређење пола, у којем су женке хетерозиготне па имају пар ZW, за разлику од ZZ код мужјака, могу се наћи код птица, неких инсеката (лептира и мољаца) и других организама. Пол јединки из реда инсеката опнокрилаца, попут мрава и пчела, често се одређују хаплодиплоидијом; у њој је већина мужјака хаплоидна, а женке и неки стерилни мужјаци диплоидни. При појави интерсексуалности код сисара могуће су и комбинације попут XО и XXX; те јединке се сматрају женским све док не носе и Y хромосом. Потоња стања често резултирају стерилношћу.
Еколошко одређење
Подмладак неких врста развија се, зависно од околинских услова, у један или други пол. Код неких гмизаваца, попут алигатора, пол се одређује температуром инкубације оплођеног јаја. Друге врсте пол некад мењају и као одрасле јединке, као одговор на локалне репродуктивне околности попут кратког недостатка мужјака.[28]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- „The evolution of the sex chromosomes: Step by step” (Саопштење). University of Chicago Medical Center. 28. 10. 1999. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 23. 10. 2011.
