Жељко Петровић

Петровић је за први тим подгоричке Будућности наступао од 1987. до 1990. године.^[1] Након тога је прешао у Динама из Загреба, где се исказао као веома талентовани десни бек, па је добио шансу да заигра за репрезентацију. После само једне сезоне проведене у Загребу одлази у Шпанију где постаје члан Севиље, за коју је тада играо и Дијего Армандо Марадона.

У Холандију се сели 1992. године, где прво потписује за Ден Бош. Две године касније прешао је у РКЦ Валвајк, а 1996. је постао играч ПСВ Ајндховена. Тамо је провео две сезоне, а затим одлази у Јапан у редове Ураве. У РКЦ Валвајк се поново вратио 2000. и ту завршио каријеру 2004.

• За сениорску репрезентацију Југославије је одиграо 18 утакмица, (1990-1998).^[2]

За репрезентацију Југославије је дебитовао 12. септембра 1990. године, на утакмици против Северне Ирске у Белфасту. Учествовао је на Светском првенству 1998. у Француској након којег је одлучио да се повуче из репрезентације. Његова последња утакмица у дресу са државним грбом је била утакмица осмине финала Светског првенства, против Холандије (1:2), одиграна 29. јуна 1998. у Тулузу.

Своју тренерску каријеру започео је 2004. године као помоћник Руду Гулиту у Фајенорду. За првог тренера Боависте именован је 21. августа 2006.^[3] На дебитантском мечу на месту првог тренера, његова екипа је славила над Бенфиком (3:0). Слаби резултати у наредним утакмицама су довели до његове смене током октобра 2006. У сезони 2007/08. водио је са клупе екипу РКЦ Валвајка која се такмичила тада у другој лиги. Заузели су друго место и нису успели да се пласирају у прву лигу.

Током сезоне 2008/09. радио је као помоћник Мартину Јолу у екипи ХСВ Хамбурга. Током јесени 2010. радио је као помоћник Авраму Гранту у Вест Хему.^[4] Наредне године је самостално радио у јапанској Урави, па је током 2012. био помоћник Гусу Хидинку у Анжију.^[5]

Током 2014. радио је као помоћник Дику Адвокату у репрезентацији Србије,^[6] а наредне године је са истим тренером радио у Сандерленду.^[7] Током сезоне 2016/17. самостално је водио холандског прволигаша Ден Хаг, али је смењен у фебруару 2017. након четири узастопна пораза.^[8] У сезони 2018/19. поново је радио као помоћник Адвокату у Утрехту.^[9]

Током лета 2019. преузео је Ботев из Пловдива.^[10] На клупи бугарског прволигаша је био до октобра исте године када је добио отказ након што је после 12 одиграних кола имао само девет бодова (седам пораза) и налазио се на 13. месту.^[11][12] У јануару 2020. преузео је Интер из Запрешића.^[13] На клупи хрватског прволигаша је био до 10. априла исте године када је уговор раскинут због слабих резултата.^[14] Од лета 2020. године је поново почео да ради као помоћни тренер Дику Адвокату, овога пута у холандском Фајенорду.^[15] У јануару 2021. преузео је функцију шефа стручног штаба холандског прволигаша Виљема II.^[16] Са Виљемом је изборио опстанак у холандској Ередивизији након чега је по завршетку сезоне напустио клуб.^[17][18]

Током 2021. радио је као помоћник Дику Адвокату у репрезентацији Ирака. Након што је Адвокат поднео оставку у новембру 2021, Петровић је преузео место селектора Ирака.^[19] На тој функцији се задржао до фебруара 2022. када је смењен.^[20] Почетком 2024. године представљен је као нови тренер Зрињског из Мостара.^[21]

• Жељко Петровић на сајту National Football Teams (језик: енглески)