Заједница
Заједница је облик удруживања људи унутар неког, мање или више, ограниченог простора. Као појединци, чланови различитих друштвених група и институција, људи ступају у различите социјалне интеракције, окупљајући се око заједничких вредности, потреба, интереса, проблема, развијајући осећање припадности и идентификације са колективом и предузимајући организоване акције за задовољавање личних и заједничких потреба. У појму заједнице могу се идентификовати пет следећих заједничких елемената: људски колектив, простор, заједничке потребе, социјална интеракција, заједничке активности (акције) и осећање припадности.
Заједнице могу да деле осећај за место које се налази у датој географској области (нпр. земља, село, град или суседство) или у виртуелном простору путем комуникационих платформи. Трајни односи који се протежу изван непосредних генеалошких веза такође дефинишу осећај заједнице, важан за њихов идентитет, праксу и улоге у друштвеним институцијама као што су породица, дом, посао, влада, друштво или човечанство у целини.[1] Иако су заједнице обично мале у односу на личне друштвене везе, „заједница“ се такође може односити на велике групне припадности као што су националне заједнице, међународне заједнице и виртуелне заједнице.[2]
Реч на енглеском језику „community“ потиче од старофранцуске речи comuneté (тренутно „Communauté“), која потиче од латинске речи communitas „заједница“, „јавни дух“ (од латинског communis, „заједнички“).[3]
Људске заједнице могу имати заједничке намере, уверења, ресурсе, преференције, потребе и ризике, што утиче на идентитет учесника и њихов степен кохезивности.[4]
Перспективе различитих дисциплина
Археологија
Археолошка проучавања друштвених заједница користе термин „заједница” на два начина, паралелно са употребом у другим областима. Прва је неформална дефиниција заједнице као места где су људи некада живели. У том смислу је синоним за концепт античког насеља – било засеока, села, вароши или града. Друго значење личи на употребу термина у другим друштвеним наукама: заједница је група људи који живе једни у близини и међусобно комуницирају у друштву. Друштвену интеракцију у малом обиму може бити тешко идентификовати са археолошких података. Већина реконструкција друштвених заједница од стране археолога ослања се на принцип да је друштвена интеракција у прошлости била условљена физичком дистанцом. Стога је мало сеоско насеље вероватно представљало друштвену заједницу, а просторне поделе градова и других великих насеља су можда формирале заједнице. Археолози обично користе сличности у материјалној култури — од типова кућа до стилова грнчарије — да би реконструисали заједнице из прошлости. Овај метод класификације заснива се на претпоставци да ће људи или домаћинства делити више сличности у типовима и стиловима својих материјалних добара са другим члановима друштвене заједнице него са странцима.[5]
Семантика
Концепт „заједнице“ често има позитивну семантичку конотацију, реторички искоришћаван од стране популистичких политичара и оглашивача[6] да промовишу осећања и асоцијације заједничког благостања, среће и заједништва[7] – усмеравајући се ка скоро остварљивој утопијској заједници, заправо.
Насупрот томе, епидемиолошки термин „пренос у заједници“ може имати негативне импликације;[8] и уместо „криминалне заједнице“[9] често се говори о „криминалном подземљу“ или о „криминалном братству“.
Развој заједнице
Развој заједнице је често повезан са радом у заједници или планирањем заједнице, и може укључивати заинтересоване стране, фондације, владе или уговорне субјекте, укључујући невладине организације (НВО), универзитете или владине агенције како би унапредили друштвено благостање локалних, регионалних и, понекад и националне заједнице. Напори на локалном нивоу, који се називају изградња заједнице или организовање заједнице, настоје да оснаже појединце и групе људи пружајући им вештине које су им потребне да утичу на промене у својим заједницама.[10] Ове вештине често помажу у изградњи политичке моћи кроз формирање великих друштвених група које раде на заједничком плану. Стручњаци за развој заједнице морају разумети могућности рада са појединцима и како се може утицати на позиције заједница у контексту већих друштвених институција. Администратори јавности, насупрот томе, треба да разумеју развој заједнице у контексту руралног и урбаног развоја, стамбеног и економског развоја и развоја заједнице, организације и пословања.
На раскрсници између развоја заједнице и изградње заједнице налазе се бројни програми и организације са алатима за развој заједнице. Један пример за то је програм Института за развој заједнице заснован на имовини Нортвестерн универзитета. Институт чини доступним алате[11] за процену имовине заједнице и успостављање веза између непрофитних група и других организација које могу помоћи у изградњи заједнице. Институт се фокусира на помагање заједницама да се развију „мобилизацијом средстава окружења“ – изградњом изнутра према споља, а не из спољашњости ка унутра.[12] У области инвалидности, изградња заједнице је преовладавала 1980-их и 1990-их са коренима у приступима Џона Мекнајта.[13][14]
Референце
Литература
Спољашње везе
- Community, BioMineWiki Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2021)
- Identify microbial species in a community, BioMineWiki Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2021)
- Glossary, Status and Trends of the Nation's Biological Resources, USGS.
- Glossary, ENTRIX Environmental Consultants.
- Community Development Journal, Oxford University Press
