Константин Побједоносцев
Константин Петрович Побједоносцев (рус. Константин Петрович Победоносцев, Москва, 2. јун 1827 — Санкт Петербург, 23. март 1907) био је правник и политичар, професор универзитета, сенатор и обер-прокурор Светог правитељствујушчег синода Руске православне цркве у Петрограду.
| Константин Побједоносцев | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Константин Петрович Побједоносцев |
| Датум рођења | 2. јун 1827. |
| Место рођења | Москва, Руска Империја |
| Датум смрти | 23. март 1907. (79 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Држављанство | Руско |
| Народност | Рус |
| Религија | православац |
| Професија | правник, политичар, Професор, сенатор |
Биографија
Био је син професора московског универзитета. Права је завршио 1846, а затим је био чиновник у сенату. У периоду 1860—1865. био је професор грађанског права на московском универзитету.[1] Године 1863. пратио је царевића Николаја Александровича у његовим путовањима по Русији, која је описао у свом делу „Письма о путешествии наследника-цесаревича по России от Петербурга до Крыма“ (1864).
Од 1868. био је сенатор, од 1872. члан Државног савета, а 1880—1895. обер-прокурор Синода РПЦ. Предавао је и право и будућим царевима Александру III и Николају II и имао је велики утицај на њих.
По каснијим совјетским изворима сматрао се за “представника крајње реакције”. Био је противник западноевропске културе и буржоаског начина живота. Своје погледе изложио је у делу „Московский сборник“ (1896). Главни пороци су, по његовом мишљењу, рационализам и вера у добру природу човека.
На месту обер-прокурора је вршио прогоне расколника и секти. Радио је на ширењу црквеног образовања насупрот грађанског. Године 1905. дао је оставку.[2]
Почасни је члан Српског ученог друштва од 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Био је члан и Француске академије.
Литература
- Encyclopaedia Britanica 18 (Anonim)
- Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 23 (1898) 951–954 (Аноним)
- Grande Encyclopédie, Paris 26, 1157–1158 (L. Legras)
- Большая советская энциклопедия, Москва 203 (1975) 193 (П. А. Зайончковский)
