2. јун

2. јун (2.6.) је 153. дан године по грегоријанском календару (154. у преступној години). До краја године има још 212 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.
1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи.
1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.
1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига.
1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.
1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.
1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.
1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.
1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.
1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.
1966 — Амерички васионски брод "Сервејер" извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.
1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун.
1969 — У судару аустралијског носача авиона "Мелбурн" и америчког разарача "Френк Е. Еванс" у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара.
1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.
1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.
1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније.
1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.
1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.
1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.
1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.
1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.
2000 — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.
2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.
2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

Рођења

1740 — Маркиз де Сад, француски племић и књижевник. (прем. 1814)^[1]
1840 — Томас Харди, енглески књижевник. (прем. 1928)^[2]
1857 — Карл Адолф Гјелеруп, дански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1917). (прем. 1919)^[3]
1904 — Џони Вајсмилер, амерички пливач и глумац. (прем. 1984)^[4]
1922 — Кармен Силвера, британска глумица. (прем. 2002)^[5]
1929 — Марко Тодоровић, српски глумац. (прем. 2000)^[6]
1930 — Пит Конрад, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, трећи човек који је крочио на Месец. (прем. 1999)^[7]
1937 — Сали Келерман, америчка глумица и певачица. (прем. 2022)^[8]
1941 — Чарли Вотс, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе The Rolling Stones. (прем. 2021)^[9]
1941 — Стејси Кич, амерички глумац.^[10]
1950 — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2021)^[11]
1955 — Дејна Карви, амерички глумац, стенд-ап комичар, имитатор, сценариста и продуцент.^[12]
1965 — Фрањо Араповић, хрватски кошаркаш.^[13]
1972 — Вентворт Милер, енглеско-амерички глумац и сценариста.^[14]
1973 — Влада Вукоичић, српски кошаркашки тренер.^[15]
1974 — Лија Кернс, канадска глумица.^[16]
1977 — Закари Квинто, амерички глумац и продуцент.^[17]
1978 — Доминик Купер, енглески глумац.^[18]
1981 — Николај Давиденко, руски тенисер.^[19]
1984 — Миле Илић, српски кошаркаш.^[20]
1988 — Серхио Агверо, аргентински фудбалер.^[21]
1990 — Михал Квјатковски, пољски бициклиста.^[22]
1990 — Невена Ристић, српска глумица.^[23]
1994 — Александра Младеновић, српска певачица.^[24]
1995 — Ласло Ђере, српски тенисер.^[25]
2000 — Лилимар Ернандез, америчка глумица.^[26]

Смрти

657 — Папа Евгеније I, римски папа^[27]
1418 — Катарина Ланкастерска, кастиљанска краљица
1882 — Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар.^[28]
1963 — Иван Бек, српски и југословенски фудбалер. (рођ. 1909)^[29]
1969 — Радивој Кораћ, српски кошаркаш. (рођ. 1938)^[30]
1987 — Андрес Сеговија, шпански гитариста. (рођ. 1893)^[31]
2020 — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (рођ. 1946)^[32]

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:

Референце

Види још

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

Search

2. јун

Садржај

Догађаји

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Референце

Види још