Липљан
Липљан (алб. Lipjan) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 6.870 становника.[б]
| Липљан | |
|---|---|
 Липљан | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Липљан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.870 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 31′ 18″ С; 21° 07′ 25″ И / 42.52168° С; 21.12349° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 563 m |
.svg)  Липљан Липљан на карти Србије | |
| Регистарска ознака | РКС |
Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем и Призреном.
Историја
Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишом. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом Iustiana Secunda за разлику од насеља Iustiana Prima (недалеко од данашњег Лебане). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током 12. века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини 14. века када се на његов рачун шире Приштина, Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења.
У месту је радила српска народна школа између 1866—1877. године. Поново је отворена 1879. године.[1]
Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево—Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница, Лапље Село, Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2,5 km.
Становништво
Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године и погрома 2004., већина Срба је напустила Липљан,[2] тако да сада има албанску већину, уз део Срба који живе око липљанских цркви Богородичиног Ваведења и Светих Флора и Лавра.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познати Липљанци
- Пајсије I, липљански митрополит и српски патријарх
- Вићентије Поповић, епископ будимски и карловачки митрополит
- Севастијан Дебељковић, скопски митрополит
- Емилијан Пиперковић, епископ тимочки
- Мошо Одаловић, српски песник за децу и младе
- Новица Петковић, српски књижевник, теоретичар, есејиста, преводилац и универзитетски професор
- Зоран Јовановић Добротин, српски графичар, сликар и универзитетски професор
- Ђани, српски поп-фолк и турбо-фолк певач
- Предраг С. Јовановић, адвокат
