Милица Милша

Као девојчица одиграла је прве епизодне улоге у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Играла је у споредним улогама у филмовима Тесна кожа 2 и Тесна кожа 3 за које је Синиша Павић написао сценарио, наставила је да игра и у његовим популарним телевизијским серијама Бољи живот, Срећни људи, Породично благо и Бела лађа у којима је остварила широку популарност. Глумила је у америчком филму Уцена – откуп у крви 1989. године.^[2]Добила је награду публике на Филмском фестивалу у Нишу за улогу у филму Где цвета лимун жут.

Прву главну улогу добила је 1998. године у телевизијском филму Живана где је глумила са Слободаном Ћустићем са којим глуми и у телевизијској серији Игра судбине где такође има главну улогу, улога Аде Каначки донела јој је велику популарност у Србији и региону. За ту улогу добила је награду за Глумачки пар године 2021. заједно са Владаном Савићем.^[3]

Играла је у великом броју позоришних представа, од којих су неке извођене и више од 250 пута. Милшина прва представа Женски оркестар је једина представа са простора бивше Југославије која је учествовала у званичној конкуренцији Единбуршког фестивала. Значајне улоге остварила је у представама Развојни пут Боре Шнајдера, Чекајући Годоа, Мистер долар, Лизистрата, Харолд и Мод, Полтрон, Секс бомба, Ловац на јелене, Љубавна исповест Софије Маловразић, Без трећег, Повратак ратника, Кабаре Хо-Хо, Згази ме, Камен за под главу, Ради ми свашта и Дизало у лифту. За улогу нероткиње Круне у представи Камен за под главу добила је награду Бора Станковић на фестивалу Борини позоришни дани. Игра у позоришним представама Повратак ратника, Мистер Долар и Полтрон Београдског драмског позоришта чија је стална чланица од 1996. године.^[4]

Милица Милша је завршила курс манекенства код Тамаре Бакић. Две године узастопно добила је награду Венера, као најлепша и најбоља манекенка Социјалистичко Федеративне Републике Југославије по избору читалаца листа Практична жена. Била је мис Канског филмског фестивала.^[5]

Фотографисала се за различите часописе и магазине са више од 300 насловних страна. Њена фотографија нашла се и на насловној страни првог новогодишњег броја српског "Плејбоја“.^[6][7]

Снимила је више од 30 реклама. Заштитно је лице неколико модних кућа и козметичких брендова.

Режирала је представу Кокошке по сценарију свог супруга Жарка Јокановића, која је премијерно изведена 30. априла 2009. године у Позоришту Тимочке крајине Зоран Радмиловић у Зајечару, а београдску премијеру представа је имала 9. маја 2009. године у Позоришту на Теразијама. За успешну режију добила је награду Позоришта сребрњак са ликом Зорана Радмиловића. Велики Оскаров кабаре је представа коју је такође режирала и са великим успехом изведена у Дому синдиката 24. децембра 2009. године, представа се игра у градовима широм Србије.^[8]

Милица Милша је глуму дипломирала на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића.^[9]

Њен отац је познати књижевник и академик Антоније Исаковић а мајка књижевница Лепосава Миланин.^[10] Има сина Антонија Исаковића коме је име дала по свом оцу. Удата је за Жарка Јокановића, познатог сценаристу, редитеља, глумца и политичара.^[11]

Надимак Милша добила је од мајке када је имала годину дана,^[12] што касније постаје њен псеудоним.^[13]

• Милица Милша Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
• Милица Милша на сајту Београдског драмског позоришта
• Милица Милша на сајту Стеријиног позорја
• Милица Милша на сајту Pozorista.com
• Милица Милша на сајту Tiketklub.com
• Милица Милша на сајту TvProfil