Морска змијуљица (врста)
Морска змијуљица (Petromyzon marinus) је паразитски паклар који настањује делове северне хемисфере.
Морска змијуљица | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Hyperoartia |
Ред: | Petromyzontiformes |
Породица: | Petromyzontidae |
Род: | Petromyzon Linnaeus, 1758 |
Врста: | P. marinus |
Биномно име | |
Petromyzon marinus | |
Синоними[2][3] | |
Родови
Врсте
|
Опис
Морска змијуљица има тело попут јегуље, без упарених пераја. Уста су без вилице, округла и широка, шира од главе, док су јој зуби оштри и распоређени у много кружних узастопних редова. Иза ока имао 7 отвора шкрга, риба је маслинасто, браон и жуте боје на доњем и бочном делу телу са црним грудима, а светлије боје на трбуху. Одрасле јединке могу досећи дужину од 120 цм и тежину до 2,3 кг.[4]
Етимологија
Реч Petromyzon је од речи petro што означава „камен”, док myzon означава „сисати”, а marinus на латинском језику значи „од мора”.
Распрострањеност и станиште
Врста настањује северне и западне пределе Атлантског океана уз обале Европе и Северне Америке у Средоземном мору и пределе уз обалу Великих језера.[1][5] Откривена је на дубини од 4.000 м и подноси температуру 1–20 °C.[4][6] Највећа европска попуалција налази се широм југозападних делова Европе (северни и централни Португал, северозапад Шпаније и запад и југозапад Француске).[7] У овим европским земљама, дозвољен је риболов на морске змијуљице.[8]
Екологија и психологија
Морске змијуљице из својих језера или морских стнаишта мигрирају у реке на мрест. Женке полажу велики број јаја у гнезда која су претходно направили мужјаци у подлогама потока умерено јаке струје. Морске змијуљице се укопавају у песак и муљ на дну у мирним водама, низводно од места за мрештење и хране се планктонима и стељом.[1] Након што проведе неколико годинама у слатководним стаништвима, морска змијуљица прелази у море или језера.[9][10][11] У неким деловима Европе ова врста сматра се деликатесом, као што је Финска, а доступна је у Француској, Шпанији и Португалу.[12]
Због животног циклуса пребацивања из слатке у слану воду и обрнуто, морске змијуљице подносе широк спектар салинитета. Промене у саставу мембране ове врсте утичу на кретање различитих јона кроз њу, мењајући количине компонената да би променили окружење мембране.[13][14] Ова врста такође одржава хомеостазу на бази киселине. Када у њих доспе виши ниво киселине, морске змијуљице могу излучити вишак киселине брже од већине осталих рибљих врста које настањују слане воде и то у краћем временског периоду, при чему се највећи део преноса јона дешава на површини шкрге.[15] Морске змијуљице паразитирају друге врсте и тако се хране.[16] Геном ове врсте секвенциониран је 2013. године.[17]
Морске змијуљице које настањују северна подручја имају највећи број хромозома (164—174) међу кичмењацима.[18][19]
Инвазивне врсте
Морске змијуљице сматрају се штеточинама у региону Великих језера. Врста је пореклом из језера Фингер и Шамплејн, а настањују и језеро Онтарио, где су први пут примећене тридесетих година 19. века. Сматра се да је чишћење канала Веланд 1919. године омогућило њихово ширење из језера Онтарио у језеро Ери. Врста се убрзо проширила у Мичигенско, Хјурон и Горње језеро, где је постала аутохтона врста током тридесетих и четрдесертих година 20. века.[20][21]
У Великим језерима, морске змијуљице нападају домаће рибе попут језерске пастрмке, сива и језерске харинге, које се у прошлости никада нису суочавале са овом врстом. У Горњем језеру, језерска патрмска игра виталну улогу у екосистему и сматра се врховним предатором тог језера. Морске змијуљице имале су велику улогу у уништавању популације језерске пастрмке у овом језеру, чија је популација драстично опала, а однос између предатора и плена у овом екосистему постао је неуравнотежен.[22][23] Због штетности морске змијуљице по екосистеме, постоје баријере и спречавање превеликог размножавања ове врсте, односно разбијање њихових јајашца, све у циљу очувања језерске пастрмке.[24][25][26]
Галерија
Извори
Литература
Спољашње везе
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Wikispecies-logo.svg/34px-Wikispecies-logo.svg.png)
- Invading Species.com Ontario Ministry of Natural Resources and Ontario Federation of Anglers and Hunters
- GLANSIS Species Fact Sheet, United States Geological Survey
- Species Profile – Sea Lamprey (Petromyzon marinus), National Invasive Species Information Center, United States National Agricultural Library.
- Petromyzon marinus u Ensemblu.
- "Battle of the Great Lakes" by CleLand Van Dresser, Popular Mechanics, February 1950, pp. 159–161/244.