Односи Србије и Палестине

СФРЈ је 1989. године признала Државу Палестину и са њом успоставила дипломатске односе.^[1]

Амбасада Републике Србије у Каиру (Египат) радно покрива Палестину.^[2]

Палестина је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015.^[3]

Председник Републике Томислав Николић је боравио у званичној посети Рамали 1. маја 2013. године.^[1]

• За 2020. године извоз Србије је био 1.410.000 УСД, а увоза није било.
• У 2019. години извоз Србије је износио 1,1 милион УСД, а увоза је било тек на симболичној равни.
• У 2018. години извоз из наше земље вредео је 1,38 милион америчких долара, а увоз је био занемарљиво мали.^[4][5]

У Светој Земљи има више хришћанских светих места која су од посебног значаја за Србе. Та света места су и српске светиње које су изградили, освећивали, даровали, у које се молили и које су чували Срби. Неке од ових светиња су: Сионска Горница, Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму, Манастир Часнога Крста у Јерусалиму.^[6]

За време окупације Југославије југословенска краљевска влада у првим месецима избеглиштва привремено била смештена у Палестини.

Србија је Палестини маја 2024. послала хуманитарну помоћ у храни, води, медицинској опреми, као и шаторима за смештај породица, укупне вредности око три милиона евра, у тежини од близу 900 тона.^[7]

• Мохамед Набан, амбасадор, 2006—
• Сулејман Акел, амбасадор, 2002—
• Абделрахим Тајеб, амбасадор

• / / Радош Шћепановић, генерални конзул, децембар 1944. - 13. јул 1946.
• Миливоје Милчић, генерални конзул, новембар 1943. - 13. октобар 1944.
• Драгош Драгутиновић, генерални конзул, мај 1941. - октобар 1943.
• Др Иво де Ђули, генерални конзул, 1937. - мај 1941.^[8]

• Министарство спољних послова Државе Палестине (језик: енглески)
• Николић и Абас: Нема отворених питања Србије и Палестине, РТС, 2015.
• Николић и Набхан: Унапредити сарадњу Србије и Палестине, Политика, 2014.