Односи Србије и Уједињеног Краљевства

Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошем и његовом политиком.

Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.^[1]

Велика источна криза

На Берлинском конгресу 1878. Британија стаје на страну очувања Османског царства где год је то могуће^[2]

Лондонска конференција 1912—1913.

Лондонска конференција (1912—1913) је сазвана у децембру 1912. због успјеха чланица Балканског савеза у борбама против Османског царства током Првог балканског рата, а завршава се 30. маја 1913. године, кад је потписин Лондонски мир (1913).

Први светски рат

Уједињено Краљевство је објавило рат Аустроугарској 12. августа 1914.

Односи Југославије и Уједињеног Краљевства

Други светски рат и после

У време Другог светског рата у Лондону су се налазили Краљ Петар II и Влада Краљевине Југославије у егзилу.

Проглашење ФНРЈ, 29. новембра 1945. било је дипломатским путем нотификовано свим државама. ФНРЈ је британска влада признала 22. децембра 1945.

Тито је посетио Лондон у броду Галеб 1953.

Британски престолонаследник принц Чарлс (који ће касније постати краљ Чарлс III) је посетио Југославију 1978.

Премијер Маргарет Тачер је посетила Југославију септембра 1980.

Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ

Британска влада је најагресивније подржавала противправну НАТО агресију на СРЈ.^[3]

Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године.^[4]

Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

Посете

• Државни секретар за иностране послове Борис Џонсон је посетио Србију новембра 2016.
• Британски престолонаследник принц Чарлс и његова супруга војвоткиња од Корнвола су боравили у посети Србији марта 2016.
• Државни секретар за иностране послове Филип Хамонд је посетио Србију 15. јануара и 8. октобра 2015.
• Државни секретар за иностране послове Вилијам Хејг је био у радним посетама Србији августа 2010, октобра 2012. и маја 2013.
• Јула 2012, председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Лондон приликом отварања Олимпијских игара.
• Новембра 2011, председник Р. Србије Борис Тадић је био у посети Уједињеном Краљевству.
• МСП Вук Јеремић је посетио УК септембра 2007, јуна и децембра 2009, јуна и новембра 2010, новембра 2011. те јула 2012.

Економски односи

• Током 2020, остварен је извоз од 333 и увоз од 271 милиона америчких долара, укупно 603.^[5][6]
• У 2019. извезено је робе вредне 364 а увезено за 260 милиона УСД, укупно 624.
• Током 2018, остварен је извоз од 319 и увоз од 293 милиона америчких долара, 612.

Дипломатски представници

У Београду

• Шан Маклеод, амбасадор, 2019 –
• Трејси Галахер, отправник послова, 2019.

• Денис Киф, амбасадор, 2014 – 2019.^[7][8]
• Дејвид МакФарлајн, отпр. послова, 2013 – 2014.
• Мајкл Девенпорт, амбасадор, 2011 – 2013.
• Бил Лонгхрст, отпр. послова, 2010 – 2011.
• Стивен Вордсворт, амбасадор, 2007 – 2010.
• Дејвид Меклрој, отпр. послова, 2006 – 2007.
• Дејвид Гован, амбасадор, 2003 – 2006.
• Сара Прајс, отпр. послова, 2003.
• Чарлс Крофорд, амбасадор, 2001 – 2003.
• Дејвид Ландсман, отпр. послова, 2000 – 2001.
• Брајан Донели, амбасадор, 1997 – 1999.
• Ајвор Робертс, отпр. послова, 1994 – 1995. а потом и амбасадор, 1995 – 1997.
• Питер Хол, амбасадор, 1989 – 1992.
• Ендру Вуд, амбасадор, 1985 – 1989.
• Кенет Скот, амбасадор, 1982 – 1985.
• Едвин Боланд, амбасадор, 1980 – 1982.
• Роберт Фарвхартсон, амбасадор, 1977 – 1980.
• Дагалд Стјуарт, амбасадор, 1971 – 1977.
• Теренс Гарви, амбасадор, 1968 – 1971.
• Данкан Вилсон, амбасадор, 1964 – 1968.
• Мајкл Кресвел, амбасадор, 1960 – 1964.
• Џон Волтер Николс, амбасадор, 1957 – 1960.
• Френк Робертс, амбасадор, 1954 – 1957.
• Ајво Малет, амбасадор, 1951 – 1954.
• Чарлс Пик, амбасадор, 1946 – 1951.
• Ралф Стивенсон, посланик, 1943 – 1946.
• Џорџ Вилијам Рендел, посланик, 1941 – 1942. а потом и амбасадор, 1942 – 1943.
• Роналд И. Кембел, посланик, 1939 – 1941.
• Роналд Х. Кембел, послник, 1935 – 1939.
• Невил Хендерсон, посланик, 1929 – 1935.
• Хауард Кенард, посланик, 1925 – 1929.
• Олбан Јанг, посланик, 1919 – 1925.
• Чарлс Луис дес Грац, посланик, 1914 – 1919.
• Ралф Пеџет, посланик, 1910 – 1913.
• Џејмс Вајтхед, посланик, 1906 – 1910.

После убиства краља Александра и краљице Драге 29. маја 1903, британска влада је одлучила да повуче Џорџа Бонама, свог посланика у Београду и прекине дипломатске односе са Србијом. Пошто је нова српска влада Николе Пашића пензионисала петорицу официра завереника, дипломатски односи су обновљени именовањем британског посланика у Београду на трогодишњицу њиховог прекида, 29. маја 1906.

• Френсис Барт Џорџ Бонхам, посланик, 1900 – 1903.
• Роналд Д.Г. Макдоналд, заменик конзула, 1892 – 1893. а потом и конзул, 1898 – 1900.
• Едмунд Даглас Фејн, посланик, 1893 – 1898.
• Фредерик Роберт Сент Џон, посланик, 1888 – 1890. а затим само генерални конзул, 1890 – 1892.
• Џорџ Виндхем, министар резидент, 1885 – 1886. а потом и посланик, 1886 – 1888.
• Сидни Локок, мин. резидент, 1881 – 1885.
• Џералд Френсис Гулд, мин. резидент, 1879 – 1881.
• Виљем Артур Вајт, агент и ген. конзул, 1875 – 1879.
• Џон Август Лонгворт, ген. конзул, 1860 – 1875. и агент, 1869 – 1875.
• Роберт Булвер Литон, ген. конзул, 1860.
• Томас де Греније де Фонбланк, ген. конзул, 1842 – 1859. (Почетком 1860. године британски конзул Фонбланк се разболео и изненада умро.)

Британија после повлачења конзула Хоџиза није имала представника у Србији све до 1842. године.

• Џорџ Лојд Хоџиз, конзул, 1837 – 1839.

У Лондону

Амбасада Републике Србије у Лондону (Велика Британија) радно покрива Ирску.^[9]

• Александра Јоксимовић, амбасадор, 2019 –
• Наташа Марић, отправник послова, 2017 – 2018.
• Огњен Прибићевић, амбасадор, 2013 – 2017.
• Дејан Поповић, амбасадор, 2009 – 2013.
• Драган Жупањевац, отпр. послова, 2007 – 2009.
• Ђоко Трипковић, отпр. послова, 2006. -
• Драгиша Бурзан, амбасадор, 2004 – 2006.
• / Владета Јанковић, амбасадор, 2001 – 2004.
• Милош Радуловић, 1996 – 1999.
• Радојко Богојевић, отпр. послова, 1993 – 1996.
• / Светозар Рикановић, 1989 – 1993.
• Митко Чаловски, 1985 – 1989.
• Драги Стаменковић, 1981 – 1985.
• Живан Берисављевић, 1976 – 1981.
• Богдан Орешчанин, 1973 – 1976.
• Добривоје Видић, 1970 – 1973.
• Иво Сарајчић, 1966 – 1970.
• Александар Демајо, отпр. послова, 1965 – 1966.
• Срђа Прица, 1960 – 1965.
• Иво Вејвода, 1956 – 1960.
• Владимир Велебит, 1952 – 1956.
• Јоже Брилеј, 1950 – 1952.
• Обрад Цицмил, 1948 – 1950.
• / Љубо Леонтић, 1945 – 1948.
• Владимир Рибарж, отпр. послова, 1944 – 1945.
• Богољуб Јевтић, 1943 – 1944. (први у рангу амбасадора)
• Владимир Милановић, отпр. послова, 1941 – 1943.
• Иван Суботић, 1939 – 1941.
• Драгомир Касидолац, 1937 – 1939.
• Славко Ј. Грујић, 1935 – 1937.
• Ђорђе Ђурић, 1931 – 1935.
• Божидар Пурић, отпр. послова, 1931.
• Ђорђе Ђурић, 1925 – 1931.
• Ђорђе Тодоровић, отправник послова, 1924 – 1925.
• Михаило Гавриловић, 1919 – 1924.
• Јован М. Јовановић Пижон, 1916 – 1918.
• Матеја Бошковић, 1914 – 1916.
• Славко Грујић, отпр. послова, 1908 – 1914.
• Михаило Милићевић, 1906 – 1908.

На дужности незваничног отправника послова у Лондону А. Јовичић је био до јула 1906.

• Чедомиљ Мијатовић, 1902 – 1903.
• Михаило Милићевић, 1902.
• Сима Лозанић, 1900 – 1902.
• Чедомиљ Мијатовић, 1895 – 1900.

Почетком 1889. Намесништво је донело одлуку да, из финансијских разлога, затвори Посланство и премести га у Париз. Александар Јовичић на месту отправника послова у Лондону остао је са прекидима до 1906.

• Јеврем Грујић, 1886 – 1891. (од 1889. у Паризу)
• Чедомиљ Мијатовић, 1884 – 1886.
• Филип Христић, 1883 – 1884.

Јован Мариновић посланик у Паризу, био је акредитован код „Краљице Сједињене краљевине Велике Британије и Ирске“ од 1880. до 1882.

Филип Христић је заједно са књегињом Јулијом учествовао у мисији у Великој Британији 1863. године, после бомбардовања Београда 1862. године.

• Доситеј Обрадовић је боравио у Великој Британији 1784/85. године, и том приликом је научио енглески језик.
• Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједињеном Краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.^[10]

• Епархија британско-скандинавска
• Срби у Уједињеном Краљевству
• Франсис Макензи
• Ривалство Ђоковића и Марија

• Амбасада Републике Србије Лондон - Велика Британија
• Амбасада Велике Британије Београд - Србија
• БРИТАНСКО–СРПСКИ ОДНОСИ 1837–1914. ГОДИНЕ
• Кнегиња Олга Југославије лансира Дубровник, Глазгов 1931.
• Краљ Петар Југославије у Британији, 1941.
• Краљ Петар Ожењен, Југословенска Амбасада Лондон 1944.
• Тито стиже у Лондон, 1953.
• Титова армија маневрише, Загреб 1953. (у присуству британска војна делегација)
• Велика Британија и Србија 1903-1914: Great Britain and Serbia 1903-1914, Аутор: Александар Растовић, 2005.
• Британске путнице против предрасуда о Србији („Политика“, 28. јул 2014)
• Србија у чељустима британске империје („Вечерње новости“, 3. мај 2015)
• Александар Растовић: Велика Британија и Србија 1903-1914
• Дејан Ристић: Очи у очи са великом краљицом, приступљено 11. септембра 2016.