Парламентарна република

Парламентарна република или парламентарна уставна република је облик републике која дјелује под парламентарним системом власти, гдје легитимитет извршна власт (влада) добија од законодавне власти (скупштина). Постоји велики број различитих парламентарних република. Већина има јасну разлика између шефа владе и шефа државе; гдје шеф владе држи стварну власт, баш као у уставним монархијама. Неке имају спојене улоге шефа државе и шефа владе, као у предсједничком систему, али са зависношћу од законодавне власти.^[1]^[2]

Историјски развој

Типично, парламентарне републике су државе које су раније биле уставне монархије са парламентарним системом, са положајем шефа државе који је додељен монарху.^[3]

Након пораза Наполеона III у француско-пруском рату, Француска је поново постала република – Француска Трећа република – 1870. Председник Треће републике је имао знатно мања извршна овлашћења од оних у претходне две републике. Трећа република је трајала до инвазије Француске од стране нацистичке Немачке 1940. Након завршетка рата, Француска Четврта република је конституисана на сличан начин 1946. Четврта република је доживела еру великог економског раста у Француској и обнове друштвене институције и индустрија нације после рата, и одиграла је важну улогу у развоју процеса европских интеграција, који су трајно променили континент. Било је покушаја да се ојача извршна власт како би се спречила нестабилна ситуација која је постојала пре рата, али је нестабилност остала, и у Четвртој републици су се често мењале власти – било је 20 влада за десет година. Поред тога, влада се показала неспособном да донесе ефикасне одлуке у вези са деколонизацијом. Као резултат тога, Четврта република је пропала и оном што су неки критичари сматрали де факто државним ударом, накнадно легитимизованим референдумом 5. октобра 1958, довело је до успостављања Француске Пете републике 1959. године.

Списак савремених парламентарних република и сродних система

Пуне парламентарне републике
Земља	Шеф државе	Шеф државе изабран од	Камерална структура	Усвојена парламентарна република	Претходни облик владе	Напомене
Албанија	Илир Мета	Парламент, већином од три петине	Једнодомни	1991	Једнопартијска држава
Јерменија	Вахагн Качатурјан	Парламент, апсолутном већином	Једнодомни	2018^{[note 1]}	Полупредседнички систем
Аустрија	Александер Ван дер Белен	Директни избори, двокружним системом	Дводомни	1945	Једнопартијска држава (као део Нацистичке Немачке, погледајте Anschluss)
Бангладеш	Абдул Хамид	Парламент	Једнодомни	1991^{[note 2]}	Председничка република
Барбадос	Сандра Мејсон	Парламент, двотрећинском већином ако нема заједничке номинације	Дводомни	2021	Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта)
Босна и Херцеговина	Кристијан Шмит Милорад Додик Шефик Џаферовић Жељко Комшић	Директан избор колективног шефа државе, гласањем већинског изборног система	Дводомни	1991	Једнопартијска држава (део Југославије)
Бугарска	Rumen Radev	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	1991	Једнопартијска држава
Република Кина	Цај Ингвен	Директни извори, већинским изборним системом Номинално Народном скупштином^{[note 3]}	Једнодомни Номинално тродомни^{[note 4]}	1946 Само номинално парламентарна република од 1996	Једнопартијска војна диктатура (континентална Кина) Уставна монархија (Тајван као део Јапанског царства)	Номинално; Устав је делимично замењен додатним члановима који предвиђају полупредседничку републику са директним председничким изборима и једнодомним законодавством. Ови додатни чланци имају клаузулу о застаревању која ће их укинути у случају хипотетичког обнављања царске владавине у континенталној Кини.
Хрватска	Зоран Милановић	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	2000	Полупредседнички систем
Чешка	Милош Земан	Директни избори, по систему у два круга (од 2013; раније парламент, већином)	Дводомни	1993	Парламентарна република (део Чехословачке)
Доминика	Чарлс Саварин	Парламент, већином	Једнодомни	1978	Придружена држава Уједињеног Краљевства
Естонија	Алар Карис	Парламент, двотрећинском већином	Једнодомни	1991^{[note 5]}	Председничка република, после тога окупирана једнопартијском државом
Етиопија	Сахле-Ворк Завде	Парламент, двотрећинском већином	Дводомни	1991	Једнопартијска држава
Фиџи	Вилијам Катонивер	Парламент, већином	Једнодомни	2014	Војна диктатура
Финска	Саули Нинисте	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	2000^{[note 6]}	Полупредседнички систем
Грузија	Салом Зоурабичвили	Изборни колегијум (парламент и регионални делегати), апсолутном већином	Једнодомни	2018^{[note 7]}	Полупредседнички систем
Немачка	Франк-Валтер Стајнмејер	Савезна скупштина (парламент и државни делегати), апсолутном већином	Дводомни	1949^{[note 8]}	Једнопартијска држава
Грчка	Катерина Сакеларопулу	Парламент, већином	Једнодомни	1975	Војна диктатура; уставна монархија
Мађарска	Каталин Новак	Парламент, већином	Једнодомни	1990	Једнопартијска држава (Народна Република Мађарска)
Исланд	Гвидни Јоуханесон	Директни избори, већинским изборним системом.	Једнодомни	1944	Уставна монархија (у персонална унија са Данском)
Индија	Рам Нат Ковинд	Парламент и државно законодавно тело, у другом кругу гласања	Дводомни	1950	Уставна монархија (британски доминион)
Ирак	Бархам Салих	Парламент, двотрећинском већином	Једнодомни^{[note 9]}	2005	Једнопартијска држава
Ирска	Мајкл Хигинс	Директни избори, тренутним другим кругом гласања	Дводомни	1949^{[note 10]}	До 1936: уставна монархија (британски доминион) 1936–1949: двозначано
Израел	Исак Херзог	Парламент, већином	Једнодомни	2001	Полупарламентарна република
Италија	Серђо Матарела	Делегати парламента и региона, апсолутном већином	Дводомни	1946	Уставна монархија	Премијер зависи од поверења оба дома парламента.
Косово	Вјоса Османи	Парламент, двотрећинском већином; простом већином, на трећем гласању, ако ниједан кандидат не постигне наведену већину у прва два гласања	Једнодомни	2008	Косово под управом УН (формално део Србије)
Летонија	Егилс Левитс	Парламент	Једнодомни	1991^{[note 11]}	Председничка република, након тога окупирана од стране једнопартијске државе
Либан	Мишел Аун	Парламент	Једнодомни	1941	Протекторат (Француски мандат Либана)
Малта	Џорџ Вела	Парламент, већином	Једнодомни	1974	Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта^[4])^[5]
Маурицијус	Притварајсинг Рупун	Парламент, већином	Једнодомни	1992	Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта^[6]^[7])^[5]
Молдавија	Маја Санду	Директни избори, по систему у два круга (од 2016; раније парламентом, већином од три петине)	Једнодомни	2001	Полупредседнички систем
Црна Гора	Мило Ђукановић	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	1992	Једнопартијска држава (део Југославије, а после Србије и Црна Горе)
Непал	Бидја Деви Бхандари	Парламент и државни законодавци	Дводомни^[8]	2008^{[note 12]}	Уставна монархија
Северна Македонија	Стево Пендаровски	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	1991	Једнопартијска држава (део Југославије)
Пакистан	Ариф Алви	Парламент и државни законодавци, у другом кругу гласања	Дводомни	2010^[9]^[10]	Скупштина независна република
Пољска	Анджеј Дуда	Директни избори, већином	Дводомни	1989	Једнопартијска држава (Народна Република Пољска)	Пољска је такође идентификована као де факто полупредседничка република пошто председник врши неки облик управљања и именује премијера за шефа владе. Одлука је потом предмет гласања о поверењу у парламенту.^[11]^[12]^[13]^[14]
Самоа	Туималеалифано Ваалетоа Суалауви II	Парламент	Једнодомни	1960	Повереничка територија Новог Зеланда
Србија	Александар Вучић	Директни избори, по систему два круга	Једнодомни	1991	Једнопартијска држава (део Југославије, након Србије и Црна Горе)
Сингапур	Халима Јакоб	Директни избори (од 1993)	Једнодомни	1965	Држава Малезија
Словачка	Зузана Чапутова	Директни избори, по систему у два круга (од 1999; раније у парламенту)	Једнодомни	1993	Парламентарна Република (део Чехословачке)
Словенија	Борут Пахор	Директни избори, по систему два круга	Дводомни	1991	Једнопартијска држава (део Југославије)
Сомалија	Мохамед Абдуллахи Мохамед	Парламент	Дводомни	2012^{[note 13]}	Једнопартијска држава
Тринидад и Тобаго	Пула-Мае Викс	Парламент	Дводомни	1976	Уставна монархија (Крунске земље Комонвелта^[15])^[5]
Вануату	Талис Обед Мосес	Председници парламента и регионалних савета, већином	Једнодомни	1980	Британско-Француски кондоминијум (Нови Хебриди)