Панамска превлака

Панамска превлака (енгл. Isthmus of Panama, шп. Istmo de Panamá), земљоуз који спаја Северну и Јужну Америку. Историјски је позната и под називом Даријенски земљоуз (шп. Istmo de Darién). Налази се између Карипског мора на северу и Тихог океана на југу, који су од 1914. повезани Панамским каналом. Има огроман саобраћајни и стратегијски значај.[1]

Панамска превлака.

Историја

Експедиција Васка Нуњеза де Балбое, која је открила Тихи океан 1513. године. Црвена линија означава путовање до океана, а плава повратак.

Панамску превлаку је открио Кристифор Колумбо тражећи поморски пролаз за Индију приликом свог четвртог путовања (1502), а први ју је истражио и прешао шпански конкистадор Васко Нуњез де Балбоа 1513. године, откривши тако најкраћи копнени пут између Атлантског и Тихог океана.[2][3] Након колонизације Панаме коју је спровео Педраријас Давила (1514-1530), ова област постала је база за освајање краљевине Инка (1531) и релејна станица за поморску трговину између Азије, Јужне Америке и Шпаније.[1][4]

Географија

Рељеф

Панамску превлаку чине источна и западна планинска регија између којих је равница обрасла прашумом, и плодна равница уз морску обалу.[1]

Клима

Панамска превлака налази се у екваторијалном појасу, са топлом и влажном екваторијалном климом преко целе године, са годишњом осцилацијом температуре између 24 и 32°C, уз скоро сталну влажност између 70 и 90%.[5]

Извори