Пантина

Село је на падини Чичавице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма Косовска Митровица–Вучитрн. Пантина је на равничарском земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Удаљено је на 7 km северозападно од Вучитрна. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске (Рајетића и Млађовића) и четири албанска (Сејдијовића, Смаљовића, Арифовића и Планалија). Куће у српским махалама су на окупу а у албанским растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.

Село је познато по историјској битки која се одиграла око 1173. године између Стефана Немање и његовог брата Тихомира, који је ту био поражен и погинуо. Цар Душан је 1348. године село приложио својој задужбини манастиру св. Арханђела код Призрена. У турском попису области Бранковића 1455. године у Доњој Пантини било је уписаних 45 српских кућа. Уписани су и поп Стефан и његов син Никола. Испод села, на главици која се зове Вериште, налазе се остаци старе српске цркве са прилично очуваним зидовима. Око цркве је старо и ново српско гробље. Село је крајем 17. и почетком 18. века опустело, а обновили су га Албанци у другој половини 18. века доласком из Северне Албаније, топличких и јабланичких села.

Средином 19. века село насељавају Срби из суседног Свињара и Ибарског Колашина. Неки су дошли те радили као чифчије а неки су куповали земљу од Албанаца и остали на њему све до рата 1999. Од 1921. до 1925. године у ово село се доселило 10 српских домаћинстава из разних крајева Краљевине Југославије на добијену земљу.^[1]

Албански родови:

• Сејдијовић (10 кућа.) и – Смаљовић (9 кућа.), од фиса (племе) Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су „католичка“. Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан (70 година). Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.

• Исеновић (5 кућа.), од фиса (племе) Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.

• Арифовић (3 куће.), од фиса (племе) Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.

• Шегачан (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу (Лаб), по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865.

• Витак (1 кућа.), од фиса (племе) Бериша. Доселио се око 1830. из Витака (Дреница) и био чифчија у Сејдијовића.

• Меленица (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Доселио се око 1875. из Мељенице (Копаоничке Шаља) на купљено имање.

• Стантрк (1 кућа.), од фиса (племе) Шаље. Досељен из Старог Трга (Копаоничка Шаља) 1928.

• Плана (5 кућа.), од Тсача, – Статовц (1 кућа.), од фиса (племе) Краснића и – Шулимана (2 куће.), од фиса Гаша, досељени 1878. као мухаџири из Велике Плане, Горњег Статовца и Шулимане (Топлица).

• Колудра (1 кућа.), од фиса (племе) Гаша. Као мухаџир из Калудре у Топлици прво се настанио у Думошу (Лаб), одакле досељен у Пантину око 1885.

Српски родови:

• Млађовићи (7 кућа., Ђурђевдан). Пресељени из истоименог рода у Свињару средином 19. века. – Старином су из Пресеке у Ибарском Колашину. Били су чифчије у Аћиф-бегових из Вучитрна.

• Рајетићи (13 кућа., Св. Стефан). Досељени из Рајетића код Великог Бријега у Ибарском Колашину око 1870. на купљено имање од неких „Турака“ из Жабара код Косовске Митровице.

• Минић (2 куће., Св. Арханђео). Досељени из Борчана (Копаоник) у доба ослобођења Топлице. Били су чифчије код неких господара из Вучитрна.

Колонисти:

• Булатовић (1 кућа.) и – Радосављевић (1 кућа.), досељени 1921. и 1922. године из Јабланице, иначе старином из Црне Горе.

• Грујић (1 кућа.), 1922. из Братоножића.

• Ђуровићи (1 кућа.) 1926. из Бјелопавлића.

• Јокановић (1 кућа.), 1924. из Херцеговине.

• Бујошевић (1 кућа.), 1922. од Чачка.

• Радоњић-Васић (2 куће.) 1925. из Доње Мутнице (Параћин).

• Јовановић (2 куће.) 1922. од Зајечара.^[2]

• Бујошевић Филип, Солунски фронт
• Миљковић Љубомир, Солунски фронт

• Васић Гојко, Италија
• Миљковић Борислав, Италија 1943. побегао из Италије.

• Васић Слободан
• Грујић Божо
• Грујић Драган
• Живковић Ратомир
• Лекић Ђоко
• Миленковић Борисав
• Миленковић Љубиша
• Миленковић Петар
• Марковић Никола
• Ракић Милан

• Бујошевић Србољуб (13 година), на имању 1941. од балиста.
• Живковић Замфа, изведен из куће 1941. године од стране балиста и нестао без трага.
• Живковић Коста, код Свињара 1943.
• Миленковић Александар, на путу за Косовску Митровицу 1943. убијен од стране балиста.
• Миленковић Младен, Рашка 1941. од Немаца
• Миљковић Трајко, 1914. у воденици, Ситничкој од балиста.
• Бујошевић Момчило, нестао у четницима.
• Миљковић Љубо, акт. подофицир, погинуо у априлском рату.
• Миљковић Пера, погинуо као војник у априлском рату 1941.

• Васић Васа 1981, сам., Италија
• Васић Живко 1954, са 5 чл., Параћин
• Васић Милован 1954, са 4 чл, Параћин
• Васић Г. Првослав 1979, са 10 чл, Смедерево
• Васић Угљеша 1979, са 7 чл., Краљево
• Грујић Арса 1972, са 6 чл., Краљево
• Грујић Божо 1955, са 4 чл., Параћин
• Ђуровић Симо 1948, са 6 чл., Црна Гора
• Живковић Јаков 1976, са 4 чл., Краљево
• Живковић С. Зоран 1968, са 3 чл., Београд
• Живковић Лале 1968, са 4 чл., Смедерево
• Живковић Предраг 1974, са 5 чл, Смедерево
• Јовановић Димитрије 1954, са 4 чл., Параћин
• Јовановић Радомир 1954, са 4 чл., Параћин
• Лекић Ђоко 1953, са 4 чл., Бар, Београд
• Марковић Никола 1955, са 6 чл., Краљево
• Миленковић Боро 1956, са 3 чл, Краљево
• Миленковић Милош 1955, са 7 чл, Краљево
• Миљковић Т. Живко 1968, са 5 чл., Косовска Митровица
• Миљковић Љубиша 1980, са 5 чл., Смедерево
• Миљковић Младен 1975, сам., Смедерево
• Миљковић Радосав 1982, сам., Смедерево
• Миљковић Саво 1978, са 2 чл., Швајцарска
• Миљковић Станко 1982, са 8 чл., Смедерево
• Миљковић Б. Слободан 1976, сам., Косовска Митровица
• Миљковић С. Слободан 1976, сам, Косовска Митровица
• Миљковић Трифа 1941, сам, Аустралија
• Миљковић Смиљко 1984, са 2 чл., Грабовац код Звечана
• Ракић Зоран 1956, са 2 чл., Краљево
• Ракић Милан 1956, са 5 чл., Краљево
• Ракић Момчило 1956, са 4 чл., Краљево
• Ракић Сава 1956, са 5 чл., Краљево

Свега 34 домаћинстава са 132 члана. До 1999. године у овом селу живело је 24 српских домаћинстава са 76 чланова, а од тога 7 домаћинстава су старачка са 11 чланова.

• Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 257.