Пом Поко

На планини Тама, у близини Токија, живе бића мистичних моћи трансформације звани танукији. У Едо периоду њихова способност била је обожавана, али људи су од љубоморе поклали многе танукије, терајући их тако да се одрекну својих моћи. Стога, када је шездесетих година двадесетог века, људска рука одлучила да урбанизује њихов дом, танукији су морали изнова да науче како да се трансформишу. Сковали су дугогодишњи план у коме ће се њихова младунчад решити људи, било смицалицама или силом. Агресивнији међу њима, Гонта, жели да их убије, али остали танукији нису спремни да се одрекну људске хране. Ипак, он спроводи свој део плана и изазива пар трагичних инцидената који привремено обустављају рад на градилиштима. Али, људска упорност не зна за страх, и проблем се наставља. Мало мирнији тануки, Шокичи, заједно са својим пријатељима претвара се у духове и којекакве сподобе како би уплашио раднике и инвеститоре. И ово успева, али на кратко.

У међувремену, танукији Тамасабуро и Бунта одлазе у потрагу за великим мајсторима. Тамасабуро успева у својој мисији, доводећи Гиобу, Хагеа и Кинчоа. Заједно, сви танукији на планини Тама трансформишу се у параду духова, злодуха и богова, и одлазе у град. Успевају да изненаде људе, али од силне енергије, мајстор Гиобу умире. Локални председник забавног парка узима заслуге за параду, али мештани нису убеђени, верујући да им богови шаљу поруку. Ипак, урбанизација се наставља.

Мајстору Кинчоу прилази превртљива лисица звана Рутаро, која му открива да су људи поубијали и протерали већину лисица. Неколицина која је преживела трансфомрисала се у људе како би живела међу њима, док су оне без тих способности поцркале. Кинчо преноси идеју осталим танукијима, али нико не жели да је спроведе. Један од свештеника, Цуругами, шаље писмо новинарима како би их натерао да га саслушају.

Те вечери, специјалци долазе на градилиште како би одстранили танукије који су се претворили у демонстранте. У том окршају гину Гонта и његови саборници. Мајстор Хаге, који је напунио 999 лета, одлучује да оде у загробни живот, и са собом одводи погинуле. Репортер долази да интервјуише танукије, успевајући да сними њихове способности, тако доказујући мештанима њихово незадовољство.

Градња се наставља, али људи опет поштују танукије. Они који могу да се трансформишу живе међу људима, док остали славе оно мало зеленила што им је остало.