Пољопривреда Вијетнама

Главни усеви

• Житарице: пиринач - више од 1.500 сорти, кукуруз.
• Индијски орах - заузима прво место у светском извозу.
• Зачини, укључујући 50% светског тржишта црног бибера ^[1] .
• Тропске јагоде и воће: банане, кокоси, ананас, манго, агруми, диње.
• Плодови мора.
• Кафа - 18% светске производње, данас је друго место по извозу после Бразила, а 2012. године је било прво место ^[2] Извоз кафе Вијетнаму годишње доноси више од милијарду долара. Производе се две врсте кафе - арабика и робуста .
• Чај - укупна површина узгоја чаја је око 131 хиљ. хектара; приход индустрије је око 150 милиона долара годишње, од чега је 70% удела у извозу ^[3] .
• Гума, памук ^[4] .

„Покрет за ново село“

У 2008. години је усвојена резолуција Централног комитета Комунистичке партије Вијетнама, бр. 26 - „О изградњи пољопривреде, сељаштва и села у Вијетнаму“ ^[5], којом су бивали постављени задаци за модернизацију села и пољопривреде, укључујући:

• Електрификацију.
• Пољопривредну механизацију.
• Изградњу асфалтних и бетонских путева.
• Стручним усавршавањем сељака.
• Очувању животне средине ^[6] .

Планирано је да до 2020. године 50% сеоских заједница спада у датим карактеристикама „новог села“ ^[7] .

Данас готово 40% заједница живи без струје, трећина путева остаје неасфалтирана, а многе сеоске породице баве се традиционалним ратарством користећи снагу домаћих животиња (углавном бивола).

Традиционалне методе пољопривреде су посебно оштре и жилаве у планинским пределима у местима где живе представници националних мањина.

„Изглед великих поља“

До 90% фарми у селу су приватне (породичне) и већина имају размеру од једног до неколико хектара (у узгоју пиринча). Такође мали број радника ради у великим државним фармама. Истовремено са Покретом за ново село, влада и Комунистичка партија започеле су курс ка стварању великих пољопривредних задруга новог типа, или „производних група“, названих по распореду великих поља. ^[8]

„Велика поља“, која су обрађена савременом технологијом, не омогућавају само смањење трошкова пољопривредника и повећање приноса пиринча, већ омогућавају и његов квалитет и конкурентност на светском тржишту, тако да породице које су своје парцеле комбиновали на „великим пољима“, добијају подршку од државе и предузећа за извоз пиринча у виду обезбеђивања семена пиринча високог квалитета, ђубрива, пестицида, пољопривредних машина, агронома и других стручњака по цени.

Сточарство у Вијетнаму је слабије развијено од ратарства. Узгајају се свиње (29 милиона грла), краве (6 милиона), биволи (3 милиона), козе и овце. Развија се и живина (иако умире од епидемије „птичијег грипа“), пчеларство, производња млека и узгој музних крава, што значи да Вијетнам добија новију индустрију

Лове се туне, пангасиус-рибе, смуђеви, лист-рибе, пљоснатице, ајкуле, хоботнице, шкампи, остриге, лигње, ракови. Шкампи и јастози се узгајају на посебним акваријумским фармама, сконцентрисаним углавном у југу земље.

Вијетнамска риболовна флота броји десетине хиљада бродова и чамце, али углавном и оним са малим тонажама, која се баве приобалним риболовом. Океански риболов још није развијен. Главно риболовно подручје Вијетнамских рибловаца је Источно (Јужно Кинеско) море. Постоје сукоби са Кином и другим земљама региона због разграничења економских зона ^[9], као и сукоби и колизије између кинеских и вијетнамских судова. Слатководни риболов (сом, смуђ, панагиус, тилапија) се обавља у реци Меконг, њеним притокама и рукавима.

• Производња кафе у Вијетнаму