Протестантска радна етика

Протестанти, почевши с Мартином Лутером, концепирали су рад као дужност која је значајна и појединцу и друштву у целини. Католичка идеја добрих дела претворена је у обавезу да се доследно марљиво ради као знак милости. По католичком учењу сматра се да су добра дела неопходна за католике као манифестација њихове вере, а вера је без тих дела мртва и оскудна. Калвинистички теолози су сматрали да само они који су предодређени (калвинистички концепт дупле предодређености) да буду спашени, могу да буду спашени.

Узевши у обзир да је немогуће знати ко је предодређен, развило се мишљење да је могуће изабрати такву особу посматрајући њен начин живота. Вредан рад и штедљивост сматрани су за два најважнија аспекта личности предодређене особе. Протестанти су били примамљени овим квалитетима и тежили су њиховом достизању.

Писац Френк Чодоров тврдио је да је протестантска етика дуго сматрана неопходном за америчке политичке личности:

„Била су времена у Сједињеним Америчким Државама када је кандидат за јавне дужности могао да се квалификује са бирачког тела само фиксирањем свог родног места у или у близини ’брвнаре’. Он је можда стекао компетентност, или чак богатство, али је тад била традиција да мора да буде рођен у сиромашној породици и да се попео на високу лествицу захваљујући способностима, самопоуздањем и истрајношћу у тешкимм временима. Најкраће речено морао је све ’сам да створи’. У такозваној протестантској етици преовладава да је тај човек био снажан и одговоран, одговарао је за себе, своје друштво и Бога. Свако ко није довољно добар за тај стандард, не може се квалификовати за јавне дужности и не може имати поштовање јавности. Оном ко је рођен са ’сребрном кашиком у устима’ могу да завиде на томе, али он није могао да тежи јавним похвалама, морао је да живи живот у изолацији од своје класе.”^[4]

Дошло је до ревитализације Веберовог учења, као и учења Лоренса Харисона, Самјуела Хантингтона и Дејвида Ландса. У чланку Њујорк тајмса објављеног 8. јуна 2003, Најл Фергусон је истакао да подаци из Организације за економску сарадњу и развој указују на то да искуство западне Европе последњих деценија пружа неочекивану потврду протестантске етике. Ово је тријумф секуларизације у Западној Европи и истовремени распад протестантизма и његове јединствене етике.^[5]

Уобичајена је појава да они у протестантској култури прескачу ручак или ручају уз обављање свог посла. За разлику од протестаната, у католичкој култури је заступљена сијеста, док у неоконфучијанским културама у Кини, Кореји и Јапану заступљена двочасовна пауза за ручак. Поједине земље, попут Шпаније, пробале су да забране сијесту за време ручка како би се прилагодиле протестантској радној етици. Надале су се да ће тако смањити финансијски дуг вредним радом и ефикасним радницима. У Италији многе радње остају отворене и за време сијесте, док у Кини компаније подстичу раднике да се одрекну својих традиционалних пауза за ручак.

Аустријски економиста Јозеф Шумпетер тврди да је капитализам настао у Италији у 14. веку, а не у протенстантским деловима Европе.^[6] Остали фактори који су развили европску тржишну привреду обухватају јачање права на имовину и смањивање трансакционих трошкова са опадањем феудализма и повећањем редовних плата у периоду епидемије бубонске куге.^[7]

Бекер и Весман, на Универзитету у Менхену, написали су дискусију описујући алтернативну теорију. Разлике у писмености између протестаната и католика довољно објашњавају економски јаз међу њима. Наводе и да, између Лутера и Пруске, због ограничења количине стопних података о овом периоду се само може дискутовати.^[8]

• Индустријска револуција
• Потлачена класа

• Sascha O. Becker and Ludger Wossmann. „Was Weber Wrong? A Human Capital Theory of Protestant Economics History”. Munich Discussion Paper No. 2007-7, 22 January 2007. http://epub.ub.uni-muenchen.de/1366/1/weberLMU.pdf
• Frey, Donald (14. 8. 2001), „Protestant Ethic Thesis”, Ур.: Robert Whaples, EH.Net Encyclopedia, Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г. 
• Robert Green, editor. The Weber Thesis Controversy. D.C. Heath, 1973, covers some of the criticism of Weber's theory.
• Hill, Roger B. (1992), Historical Context of the Work Ethic, Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. 
• McKinnon, Andrew (2010). „Elective affinities of the Protestant ethic: Weber and the chemistry of capitalism” (PDF). Sociological Theory. 28 (1): 108—126. doi:10.1111/j.1467-9558.2009.01367.x.