Радослав Миленковић
Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, 17. фебруар 1958) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.
| Радослав Миленковић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Радослав Миленковић | |||||
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Радослав Миленковић | ||||
| Друга имена | Рале | ||||
| Датум рођења | 17. фебруар 1958. | ||||
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ | ||||
| Занимање | глумац | ||||
| Рад | |||||
| Битна улога | Четврти човек — бизнисмен Кориолан — политичар Дара из Јасеновца — добродржећи господин Светозар Марковић — Лаза Пачу Вратиће се роде — Рака | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Живот и рад
Радослав „Рале“ Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу.[1] Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача.[2]
Глумачки рад
Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића.[1]
На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД.Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду.[2] Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.[1]
Редитељски рад
Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској,[3] Хрватској и Македонији Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта.[2]
Педагошки рад
Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду Радослав Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару у Мађарској.[2] Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио глумачку радионицу Altum silentium – Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска).[4]
Остала ангажовања на филму и у позоришту
Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Године 2001. био је директор 36. Фестивала глумачких остварења „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a од 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.[2][1]
Књижевни рад
Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије:
- „Тачка. Пепео. Поезија.", Матица српска, Нови Сад, 1982. година
- „Крхотине“, Кровови, Сремски Карловци, 1993. године.[1]
За позоришно и радио извођење драматизовао је дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова.[4]
Награде и признања
Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.
Одабрана театрографија
Редитељ
Телевизијске улоге
Филмографија
Референце
Спољашње везе
- Радослав Миленковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Radoslav Milenković - PORT.rs”. 27. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 06. 2013. г. Приступљено 24. 01. 2018.
- Рале Миленковић: Ништа не може да промени друштво (Б92, 2. април 2015)
- Рале Миленковић: Више ни за чим не жалим („Вечерње новости”, 18. март 2018)
- Bugarinović, Ana (20. 6. 2019). „Radoslav Rale Milenković: Čovek često ima potrebu da se stidi pred onim što se proglašava nacionalnim identitetom”. mojnovisad.com. Приступљено 14. 7. 2019.
