Родна и секусална разноликост
Родна и сексуална разноликост односи се на све различитости полних карактеристика, сексуалних оријентација и родних идентитета, без потребе да се специфицира сваки од идентитета, понашања или карактеристика које чине ову плуралност.[1][2][3][4]
У западном свету, опште једноставне класификације се користе за описивање сексуалне оријентације (хетеросексуалци, хомосексуалци и бисексуалци), родног идентитета (трансродни и цисродни), и сродних мањина (интерполне особе), сакупљених под акронимима ЛГБТ или ЛГБТИ (лезбијке, гејеви, бисексуалци, трансродне/трансполне особе, а понекад и интерсексуалне особе). Међутим, друге културе имају другачије начине разумевања сексуалног и родног система.[5][6][7] Током последњих неколико деценија појавиле су се неке сексолошке теорије, као што су Кинсијева теорија и квир теорија, предлажући да ова класификација није довољна да опише сексуалну сложеност у људским бићима, па чак иу другим животињским врстама.[8]
На пример, неки људи могу да осећају средњу сексуалну оријентацију између хетеросексуалне и бисексуалне (хетерофлексибилност) или између хомосексуалне и бисексуалне (хомофлексибилност). Може се мењати током времена, или укључивати привлачност не само према женама и мушкарцима, већ и према целом спектру полова и родова (пансексуалност). Другим речима, унутар бисексуалности постоји велика разноликост типологија и преференција које варирају од ексклузивне хетеросексуалности до потпуне хомосексуалности (Кинсијева скала).[9]
Сексуална разноликост укључује интерполне особе рођене са репродуктивном или анатомијом полних органа која није у складу са типичним дефиницијама мушког или женског.[10] Укључује и све трансродне и трансполне идентитете који се не уклапају у бинарни родни систем попут џендерквир, роднофлуидних и небинарних особа.[11]
На крају, сексуална разноликост укључује и асексуалне особе, које осећају незаинтересованост за сексуалну активност[12], као и све оне који сматрају да се њихов идентитет не може дефинисати, попут квир особа.
У друштвеном смислу, сексуална разноликост се сагледава као прихватање различитости, али са једнаким правима, слободама и могућностима у оквиру људских права. У многим земљама, манифестације попут парада поноса повећавају њихову видљивост.[13]
