Сава

Ријека Сава настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке у сјевернозападној Словенији. Подручје на коме настаје ријека, обухвата неколико притока, укључујући 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — које се уљевају у Саву у ушћу које се налази на истоку низводно код Медводе.

Сава Долинка извире у Зелници код Крањске горе у Словенији, у долини која раздваја Јулијске Алпе од планинског вијенца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-италијанске границе на 833 м надморске висине, у вододјелници између јадранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке настаје од подземних вода које вјероватно настају бифуркацијом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток који понире у близини, извор је вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и њен ток је дуг 45 км.

Сава Бохињка настаје у Рибчевом Лазу, на ушћу са кратким водотоком Језерницом, који излази из Бохињског језера и ријеке Мостнице. Према појединим изворима, Језерница се дефинише као дио Саве Бохињке, наводећи да Бохињка излази непосредно из језера, док према другим изворима укључује Савицу.

После састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.

Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.

Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са „босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.

15 km западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.

За речне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

Леве притоке су:

• Словенија: Савиња, Сутла
• Хрватска: Сутла, Крапина, Лоња, Орљава, Мрсуња, Ријека Глоговица.
• Србија: Босут

Десне притоке су:

• Словенија: Крка
• Хрватска: Купа, Уна
• Босна и Херцеговина (Република Српска): Уна, Врбас, Укрина, Босна, Дрина
• Србија: Дрина, Колубара.

Средњи проток Саве на станицама Загреб, Сремска Митровица и Београд :^[1][2][3][4]

Значајни градови (по државама) на току Саве су:

• Словенија: Крањ, Љубљана, Радече, Кршко и Брежице
• Хрватска: Загреб, Сисак, Славонски Брод и Жупања
• Босна и Херцеговина: Градишка, Брод, Шамац и Брчко
• Србија: Сремска Митровица, Шабац, Обреновац и Београд.

• 
  Сава код Крања, Словенија
• 
  Сава код Радеча, Словенија
• 
  Сава у Кршком, Словенија
• 
  Потопљено Лоњско поље, Хрватска
• 
  Сава у Славонском Броду, Хрватска
• 
  Мост преко Саве у Брчком, БиХ-Хрватска
• 
  Савско приобаље код Шапца, Србија
• 
  Сава код Шапца.
• 
  Некадашње савско острво - Ада Циганлија
• 
  Сава у Београду
• 
  Сава са Калемегдана

• 
  Савско пристаниште 1925. године
• 
  Београдско Савско пристаниште, седамдесете године 20. века

• Списак река у Србији
• Списак река у Словенији
• Списак река у Хрватској
• Списак река у Босни и Херцеговини
• Дан реке Саве

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Сава на Викимедијиној остави.

• Наставни филм - Пловидба реком Савом (МОС и ВС - Званични јутјуб канал)
• Професионалци: Милан Грубор - капетан унутрашње пловидбе (РТС Приказује - Званични јутјуб канал)