Светлана Бојковић

Рођена је 14. децембра 1947. године у Земуну. Након основне школе, завршила је Четрнаесту београдску гимназију. Бојковићева је дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, 1970. године.^[2] Остварила је велики број улога у позоришту, као и на филму и на телевизији, од којих треба истаћи следеће: „Пас који је волео возове“ (1977), „Нека друга жена“ (1981), „Хало такси“ (1983), „Бољи живот“ (ТВ серија) (1987—1991), „Смрт госпође министарке“ (ТВ) (1991), „Срећни људи“ (ТВ серија) (1993—1996), „Породично благо“ (ТВ серија) (1998—2002).

Каријеру је започела 1967. године, филмом Једног дана мој Јамеле, да би десет година касније остварила свој највећи успех на филму, захваљујући улози Мике у социјалној драми Пас који је волео возове. Светлана Бојковић је деведесетих свакако била највећа домаћа телевизијска звезда захваљујући улогама у изузетно популарним ТВ серијама Синише Павића: најпре као Емилија Попадић у Бољем животу, затим као сестра Антонија Милорадовић у Срећним људима, и на крају као Валерија Гавриловић у Породичном благу. Улога главне медицинске сестре Антоније сматра се ремек-делом домаћег глумишта.

Из брака са глумцем Милошем Жутићем, за кога се удала 1968. године, има кћерку, такође глумицу, Катарину Жутић (1972).^[2][3] Бојковићева се 2011. године удала по трећи пут, за дипломату Славка Круљевића, амбасадора Републике Србије у Финској. Наредне године се преселила у Хелсинки, и на кратко прекинула своју каријеру.^[4]

Део своје уметничке заоставштине предала је удружењу Адлигат.^[5]

• Добричин прстен, за животно дело, највећа глумачка награда у Србији (2005)
• Велика Жанка која се додељује глумицама које су својим радом изузетно допринеле српској филмској, телевизијској и позоришној уметности (2003)
• Награда Павле Вуисић, за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (2017)
• Златни ћуран, за животно дело на фестивалу Дани комедије у Јагодини (2015)
• Нушићева награда, за животно дело глумцу комичару (1999)
• Статуета Јоаким Вујић, за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије (1995)
• Октобарска награда града Београда за развој уметности
• Златна арена, за најбољу главну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за улогу у филму Пас који је волео возове (1978)
• Статуета Ћуран, за улогу у представи „Пучина” на фестивалу Дани комедије у Јагодини (1978)
• Статуета Ћуран, за улогу у представи „Учене жене” на фестивалу Дани комедије у Јагодини (1991)
• Зоранов брк, за улогу Драгице у представи „Моја ти" (2017)
• Глумачки пар године "Она и он", са Марком Николићем (1987)
• Награда Златни платан за изузетан допринос евро—медитеранском филму, Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу (2018)^[6]
• Стеријина награда, за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (2019)^[7][8]
• Велика повеља Бранковог кола (2021)^[9]

Југословенско драмско позориште:

• Пучина (Јованка),
• Хеда Габлер (Хеда Габлер),
• Три сестре (Маша),
• Шума (Раиса Павловна Гурмишфка);
• Тартиф (Гопсођа Пернел),
• Није смрт бицикло да ти га украду (Госпођа).

Народно позориште:

• Мадам Сан-Жен (насловна улога),
• Учене жене (Белиза),
• Агамемнон (Касандра),
• Дом Бернарде Албе (Понсија),
• Ричард Трећи (Војвоткиња од Јорка).

Атеље 212:

• Ноћ трибада (Сири фон Есен),
• Аудијенција и Вернисаж (Вера),
• Кола мудрости двоја лудости (Клеопатра Мамајева),
• Филумена Мартурано (Филумена),
• Марија Стјуарт (Елизабета од Енглеске),
• Лагум (Милица Павловић),
• Дивљи мед (Ана Павловна),
• Мала љубав за мене или шта плаши Винсента Прајса (Џесика),
• Брачна игра (Џилијан),
• Сабране приче (Рут Штајнер),
• Бли (Вера),
• Матица (Милена Гавровић),
• Моја ти (Драгица).

Град театар Будва:

• Јегоров пут(Алма).

Модерна Гаража:

• Легија части (Милунка Савић).

Позориштанце Пуж:

• Ивица и Марица (Врача Врачевић).

Београдско драмско позориште:

• X+Y=0 (Госпођа X).

1973. Београдско пролеће - Девојчица и звезда (Вече дечје песме, са хором Дома пионира Београд)

Драмска уметница Светлана Бојковић је одлучила да своју уметничко-глумачку заоставштину поклони Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.^[10]

Поклон драмске уметнице „Адлигату“ ће, између осталог, обухватати глумачке награде, личне предмете, архивску и библиотечку грађу, као и изабране комаде намештаја из стана Светлане Бојковић.^[10]

• 
  Награда „Добричин прстен” за животно дело
• 
  Награда „Жанка Стокић”
• 
  Постер „Има СветлаНа крају тунела”
• 
  Награда „Еуфемија”
• 
  Награда „Златни ћуран” за животно дело
• 
  Стеријина награда