Светска антидопинг агенција

Светска антидопиншка агенција је фондација настала кроз колективну иницијативу коју води Међународни олимпијски комитет (МОК). Основан је 10. новембра 1999. у Лозани, Швајцарска, као резултат онога што је названо „Декларација из Лозане“,^[5] да промовише, координира и прати борбу против дрога у спорту. Од 2002. године седиште организације налази се у Монтреалу, Квебек, Канада. Канцеларија у Лозани је постала регионална канцеларија за Европу. Друге регионалне канцеларије су успостављене у Африци, Азији/Океанији и Латинској Америци. WADA је одговорна за Светски антидопиншки кодекс, који је усвојило више од 650 спортских организација, укључујући међународне спортске федерације, националне антидопиншке организације, МОК и Међународни параолимпијски комитет. Према подацима из 2020, њен председник је Витолд Банка.^[6]

Организацију је првобитно финансирао Међународни олимпијски комитет.^[7]

Највиши орган за доношење одлука у WADA је 38-члани фондацијски одбор, који се састоји подједнако од представника МОК-а и представника националних влада.^[8] Председника агенције именује Одбор Фондације.^[9] Већина свакодневног управљања је делегирана на 12-члани извршни комитет, чије чланство је такође равноправно подељено између МОК-а и влада.^[8] Такође постоји неколико подкомитета са ужим надлежностима, укључујући Комитет за финансије и администрацију^[10] и Комитет спортиста који чине спортисти.^[11]

WADA је међународна организација. Она делегира рад у појединачним земљама регионалним и националним антидопиншким организацијама (RADO и NADO) и налаже да ове организације буду у складу са Светским антидопиншким кодексом.^[12][13] WADA такође акредитује око 30 лабораторија за обављање потребних научних анализа за допинг контролу.^[14]

Статути организације WADA и Светски антидопиншки кодекс обавезују Суд за спортску арбитражу као крајњу надлежност у одлучивању у случајевима повезаним са допингом.^[15]

Светски антидопиншки кодекс је документ који је објавила WADA и чији је потписник око 700 спортских организација широм света.^[16] Кодекс „хармонизује антидопиншке политике, правила и прописе у спортским организацијама и међу јавним властима“ у сврху „заштите основног права спортиста да учествују у спорту без допинга“.^[16][17] Кодекс је допуњен са осам међународних стандарда које је објавила WADA и који покривају теме забрањених супстанци, испитивања и истраживања, лабораторије, изузећа у терапијској употреби, заштиту приватности и личних података, поштовање кодекса од стране потписника, образовање и управљање резултатима.^[18] Најновија верзија кода ступила је на снагу 1. јануара 2021. године.^[17][19]

Спортске организације су 2004. године примениле Светски антидопиншки кодекс пре Олимпијских игара у Атини, Грчка. У новембру 2007. године, више од 600 спортских организација (међународне спортске федерације, националне антидопиншке организације, Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет и низ професионалних лига у разним земљама света) једногласно је усвојило ревидирани Кодекс на Трећој светској конференцији о допингу у спорту, које је ступио на снагу 1. јануара 2009. године.^[20]

Године 2013, одобрене су даље измене и допуне Кодекса, удвостручавајући санкције за први прекршај у коме је утврђен намерни допинг, али дозвољавајући блаже санкције за ненамерно кршење правила или за спортисте који сарађују са антидопиншким агенцијама. Ажурирани кодекс је ступио на снагу 1. јануара 2015.^[21][22]

Статистичка валидност тестова

Професор Доналд А. Бери је тврдио да затворени системи које користе антидопиншке агенције не дозвољавају статистичку валидацију тестова.^[23] Овај аргумент је подржан у пропратном уводнику у часопису Nature (7. августа 2008).^[24] Антидопиншка заједница и научници упознати са антидопиншким радом одбацили су ове аргументе. Дана 30. октобра 2008, часопис Nature (том 455) је објавила писмо уреднику WADA-е у којем се супротставља Беријевом чланку.^[25] Међутим, постојао је најмање један случај када је Суд за спортску арбитражу прогласио неважећим развој статистичке границе одлучивања коју је користила WADA у тестирању употребе HGH.^[26]

Суен Јангова допиншка контроверза

Кинески пливач Суен Јанг је 2018. уништио узорке узете током антидопиншког теста. Као оправдање, Суен Јанг, кинески медији, новинари и научници су касније критиовали службеника за допиншку контролу (DCO) задуженог за мисију тестирања због непоштовања одговарајућих протокола.^[27] Комисија за допинг, FINA, ослободила је Суена од прекршаја.^[28] Међутим, WADA је уложила жалбу на одлуку Суду за спортску арбитражу.^[29] Трочлано веће CAS прогласило је Суена кривим за одбијање сарадње са тестерима узорака и забранило му да се такмичи у пливању до фебруара 2028. године.^[30][31] Међутим, одлука CAS-а је критикована.^[32][33] Швајцарски савезни суд је 22. децембра 2020. поништио одлуку CAS-а због пристрасности председника већа, који је претходно твитовао антикинеске расне увреде.^[34] Даље је утврђено да је још један арбитар, Романо Субиото, седео у радној групи WADA-е.^[35] Ова забрана је касније смањена на 4 године и 3 месеца уместо на 8 година колико је раније било, што значи да ће Суен моћи да учествује на Олимпијским играма 2024.^[36]

• Допинг

• Званични сајт агенције
• „World Anti-Doping Code: International Standard Prohibited List” (PDF). Светска антидопинг агенција. јануар 2018.