Титанија (сателит)

Титанија
	;
Откриће
Открио	Вилхелм Хершел
Датум открића	11. јануар 1787.
Карактеристике орбите
Апоапсис	436.800 km
Екцентрицитет	0.0011
Период револуције	8,706234
Период ротације	8,706234 Tage
Нагиб	0,079
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	1577,8 ± 3,6 km
Површина	7,820,000 km²
Маса	3.526·1021 kg
Густина	1.72 g/cm³
Гравитација	0.378 m/s²
Магнитуда	13,49 ± 0,04
Албедо	0.27

Титанија је Уранов највећи природни сателит. Кружи око Урана на удаљености око 436.270 км. Полупречник јој износи 788.9 км, а маса 3:49×10 кг. Титаниа је врло слична Аријелу, иако је већа.

Открио ју је Вилијам Хершел, 1787. године. Војаџер 2 (1986) је једина летелица која је посетила Титанију. Површина Титаније је пуна кратера и кањона, а видљиво је и неколико великих базена (врло великих кратера). Као и код Аријела, стотинама километара дугачке долине се међусобно секу^[1]^[2]^[3].

Референце

Спољашње везе

„Titania profile”. NASA. 1999. Архивирано из оригинала 13. 06. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009.
NASA archive of publicly released Titania images
Sicardy, Bruno; Widemann, Thomas (2001). „Is there an atmosphere around Titania, satellite of Uranus?”. Paris Observatory. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2009.
Widemann, Thomas (2009). „From Titania to large trans-Neptunian objects: ground-based stellar occultations in the quest for the billionth of atmospheric pressure”. Paris Observatory. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2009.
Titania page (including labelled maps of Titania) at Views of the Solar System
Titania nomenclature from the USGS Planetary Nomenclature web site

[1]

[2]

[3]