Трка на 400 метара са препонама

(преусмерено са Трка на 400 m са препонама)

Трка на 400 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина у којој је циљ претрчати један круг на атлетској стази (400 метара), и при томе прескочити десет препона распоређених на једнакој удаљености. Сваки тркач трчи у засебној стази. Као и код трка на 100 и 110 м, тркачи смеју додиривати и обарати препоне, али дисквалификују се ако намерно оборе препону или избаце ногу или стопало ван препоне.

Трка на 400 метара са препонама

Трке са препонама, које нису постојале у Старој Грчкој, воде порекло из коњичког спорта. Попут трке од 120 јарди, и трка од 440 јарди је званично представљена на атлетском сусрету између универзитета Кембриџ и Оксфорд 1864. Пошто су Французи крајем XIX века дужину ове трке превели у метрички систем, она је уврштена у олимпијске дисциплине у мушкој конкуренцији на Олимпијским играма у Паризу 1900. Осамдесет четири године касније, у Лос Анђелесу, и трка на 400 м са препонама за жене постала је олимпијска дисциплина.

Мушкарци прескачу препоне висине 91.4 см, док жене прескачу висину од 76.2 см.

Дужина корака

У зависности од висине и снаге тркача, мушкарци претрчавају између препона у размацима од 13 до 15 корака између, а жене трче у размацима од 15 до 17 корака. Ово не укључује корак слетања са претходне препоне. Едвин Мозиз је био први човек који је одржао ритам од 13 корака током целе трке. У раним фазама тренинга за трку на 400 метара са препопнама, многи тренери тренирају своје спортисте да савладавају препоне са обе ноге. Ово је корисна вештина за учење јер дужина њиховог корака може да се смањи, пошто се тркач умара у каснијим фазама трке.

Техника трчања

Што се тиче технике и издржљивости, трка на 400 метара с препонама је вероватно најзахтевнија дисциплина у продуженом спринту и тркама са препонама.[1] Спортисти морају бити у стању да трче брзо и да одржавају брзину. Добра техника трчања с препонама и равномеран ритам корака између препона су пресудни.[2] Штавише, тркачи на 400 метара са препонама морају поседовати анаеробну издржљивост током последњих 150 до 100 метара трке зато што се млечна киселина акумулира у телу услед анаеробне гликолизе.[3]

Светски рекорди

Олимпијски рекорди

  • мушкарци: 45,94 секунди: Карстен Вархолм, Норвешка, 3. август 2021. у Токију
  • жене: 51,46 секунди: Сидни Меклохлин-Леврон (САД), 4. август 2021. у Токију

Рекорди светских првенстава

  • мушкарци: 46,29 секунди: Алисон дос Сантос, Бразил, 19. јул 2022. у Јуџину
  • жене: 50,68 секунди: Сидни Меклохлин-Леврон (САД), 22. јул 2022. у Јуџину

Најуспешнији атлетичари

  • Двоструки олимпијски победници:
    • Глен Ешби Дејвис (САД): 1956. и 1960.
    • Едвин Мозиз (САД): 1976. и 1984. (такође бронза 1988)
    • Анџело Тејлор {САД): 2000. и 2008.
  • Троструки светски првак:
  • Двоструки светски прваци:
    • Едвин Мозиз (САД): 1983. и 1987.
    • Феликс Санчез (ДОМ): 2001. и 2003. (освојио сребро 2007.)
    • Нежа Бидуан (МАР): 1997 и 2001 (освојила сребро 1999.)
    • Џејна Ролинсон (АУС): 2003. (и као Џејна Питман 2007).

Најбржи тркачи свих времена*

Мушкарци

РангВремеАтлетичарДржаваДатумМестоНапомена
145.94Карстен Вархолм  Норвешка3. август 2021Токио[4]
246.17Реј Бенџамин  САД3. август 2021Токио[4]
346.29Алисон дос Сантос  Бразил19. јул 2022Јуџин[5]
446.78Кевин Јанг  САД6. август 1992Барселона
546.98Абдерахман Самба  Катар30. јун 2018Париз[6]
647.02Едвин Мозиз  САД31. август 1983Кобленц
747.03Брајан Бронсон  САД21. јун 1998Њу Орлеанс
847.08Кајрон Мекмастер  Британска Девичанска Острва3. август 2021Токио[4]
947.10Самјуел Матете  Замбија7. август 1991Цирих
1047.19Андре Филипс  САД25. септембар 1988Сеул
1147.23Амаду Дијаба  Сенегал25. септембар 1988Сеул
1247.24Керон Клемент  САД26. јун 2005Карсон
1347.25Феликс Санчез  Доминиканска Република29. август 2003Сен Дени
Анџело Тејлор  САД18. август 2008Пекинг
1547.30Бершон Џексон  САД9. август 2005Хелсинки
1647.34Рашон Кларк  Јамајка21. август 2023Будимпешта[7]
1747.37Стефан Дијагана  Француска05. јул 1995Лозана
1847.38Дени Херис  САД10. јул 1991Лозана
Тревор Бесит  САД21. август 2023Будимпешта[7]
2047.41Вилфред Апио  Француска19. јул 2022Јуџин[5]
2147.43Џејмс Картер  САД9. август 2005Хелсинки
2247.48Харалд Шмид  Западна Немачка8. септембар 1982Атина
2347.53Хади Соуан Ал-Сомаили  Саудијска Арабија27. септембар 2000Сиднеј
2447.54Дерик Адкинс  САД5. јул 1995Лозана
Фабрицио Мори  Италија10. август 2001Едмонтон

Жене

РангВремеАтлетичаркаДржаваДатумМестоНапомена
150.68Сидни Меклохлин-Леврон  САД22. јул 2022Јуџин[8]
251.45Фемке Бол  Холандија23. јул 2023Лондон[9]
351.58Далила Мухамед  САД4. август 2021Токио[10]
452.34Јулија Печонкина  Русија8. август 2003Тула
552.39Шамир Литл  САД4. јул 2021Стокхолм[11]
652.42Малани Вокер  Јамајка20. август 2009Берлин
752.47Лашинда Демуш  САД1. септембар 2011Даегу
852.61Ким Батен  САД11. август 1995Гетеборг
952.62Тонја Бафорд-Бејли  САД11. август 1995Гетеборг
1052.74Сели Ганел  Велика Британија19. август 1993Штутгарт
1152.77Фани Халкиа  Грчка22. август 2004Атина
1252.79Сандра Фармер-Петрик  САД19. август 1993Штутгарт
Кализ Спенсер  Јамајка5. август 2011Лондон
1452.81Рашел Клејтон  Јамајка24. август 2023Будимпешта[12]
1552.82Дион Хемингс  Јамајка31. јул 1996Атланта
1652.83Зузана Хејнова  Чешка15. август 2013Москва
1752.89Даими Перниа  Куба25. август 1999Севиља
1852.90Нежа Бидуан  Мароко25. август 1999Севиља
1952.92Наталија Антјук  Русија30. јул 2010Барселона
2052.94Марина Степанова  Совјетски Савез17. септембар 1986Ташкент
2152.95Шина Џонсон  САД11. јул 2004Сакраменто
Кори Картер  САД25. јун 2017Сакраменто
2352.96Ана Ришкова  Украјина4. јул 2021Стокхолм[11]
2453.02Ирина Привалова  Русија27. септембар 2000Сиднеј
2553.08Џенив Расел  Јамајка4. август 2021Токио[10]
Бритон Вилсон  САД25. јун 2022Јуџин[13]

*Ажурирано 15. октобра 2023.[14][15]

Види још

Референце

Спољашње везе