Чима Копи

Награда Чима Копи уведена је на Ђиро д’Италију 1965, у част Фауста Копија, који је пет пута освајао Ђиро и три пута брдску класификацију.^[3] Први пут представљена је 22. априла 1965, од стране тадашњег директора трке — Виченца Торијанија, који је објавио да ће највећи успон доносити дупло више бодова за брдску класификацију.^[4] Торијани је размишљао о могућности да први преко успона добија временску бонификацију; ипак, након много различитих мишљења одлучио је да се додјељује више бодова за брдску класификацију.^[4]

Чима Копи мијења се од године до године, у зависности од надморске висине профила трке. Пасо дело Стелвио је са 2.758 m највећа тачка до које је Ђиро ишао. Стелвио је вожен 1972, 1975, 1980, 1994, 2005, 2012, 2014, 2017. и 2020. Вожен је такође и 1965, 1988 и 2013, али у сва три случаја је етапа модификована због временских неприлика, што је прузроковало промјену успона на којем се додјељује Чима Копи награда те године.

Године 1967, Феличе Ђимонди је освојио Чима Копи, а затим и Ђиро д’Италију, поставши тако први возач који је то успио.^[5] Након њега, Чима Копи и Ђиро исте године освајали су Еди Меркс (1968), Франко Кјочоли (1991), Мигел Индураин (1993), Марко Пантани (1998), Винченцо Нибали (2013)^[5] и Крис Фрум (2018). На Ђиру 2018, Чима Копи био је успон Коле деле Финестре; Фрум је напао на средини успона, на 80 km до циља, прешао први преко успона, а затим дошао до етапне побједе и розе мајице, коју је сачувао до краја, направивши тако један од највећих преокрета у историји Ђира.^[6]

• Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2016)