2,5-Dimetoksi-4-jodoamfetamin
2,5-dimetoksi-4-jod-amfetamin (DOI) spada u grupu psihodeličnih supstanci. R-( -)-DOI je aktivniji enantiomer. U neurološkom istraživanju, [125I]-R-( -)-DOI se koristi kao radio-ligand za detektovanje prisustva 5-HT2A serotonin receptora.[1]
 | |
 | |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv 1-(2,5-dimetoksi-4-jod-fenil)-propan-2-amine | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol) | |
| MeSH | 2,5-Dimethoxy-4-iodoamphetamine |
| Svojstva | |
| C11H16INO2 | |
| Molarna masa | 321,15 g/mol |
| Tačka topljenja | 201 °C (HCl) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Ovaj supstituisani amfetamin ne proizvodi stimulišuće efekte, u smislu da on ne poboljšava mentalne i fizičke funkcije. DOI oralno aktivne doze su 1.5 - 3.0 mg/kg. Dužina dejstva je 16 - 30 časova, što je oko dva puta duže nego LSD. DOI i LSD efekti su u izvesnoj meri slični, mada iskusni korisnici napominju da postoje razlike. Sem dužeg dejstva, DOI prouzrokovani transovi su energičniji, sa više fizičkih manifestacija, i bujnijih vizuelnih halucinacija. Posledični efekti su rezidualna pobuđenost i nesanica, koji u zavisnosti od doze mogu da traju danima.[2] DOI se prodaje kao zamena za LSD, a ponekad i kao lažni LSD.[3] To može biti veoma rizično zato što DOI ima nepovoljniji sigurnosni profil. Za razliku od LSD, psihodelični amfetamini (uključujući DOI) mogu potencijalno da dovedu do fatalnih predoziranja.
Farmakologija
DOI je selektivni parcijalni agonist 5-HT2A, 5-HT2B, i 5-HT2C receptora. Njegovi psihodelični efekti su prouzrokovani agonističkim dejstvom na 5-HT2A receptor. Zbog njegove selektivnosti, DOI se često koristi u naučnim istraživanjima za studiranje 5-HT2 GPCR potfamilije.
Rastvorljivost DIO hidro-hlorida u H2O je 10 mg/ml, a u etanolu je 2 mg/ml.[4]
Nedavno je ustanovljeno da je DOI veoma potentan inhibitor Tumor nekroziskog faktora alfa, jednog imflamatornog medijatora koji je važan biološki cilj u sadašnjem istraživanju degenerativnih oboljenja kao što su artritis i Alchajmerova bolest, u kojima razvoj bolesti uzrokuje oštećenje tkiva putem hronične upale. Ovo može otvoriti za DOI i druge 5-HT2A agoniste jednu potpuno novu oblast za razvoj novih tretmana.[5]
Istorija
DOI je prvo sintetizirao Alexander Shulgin. Radioaktivni (125J) DOI molekul je razvijen u laboratoriji Davida E. Nikolsa.
U Januaru 2007. Britanska policija je izjavila da su se tri mladića razbolela, navodno, nakon konzumiranja DOI na rejvu u Biglesuade (енгл. Biggleswade), blizu Milton Kejnsa (енгл. Milton Keynes), i upozorila druge DOI korisnike da traže medicinsku pomoć. To je jedna of prvih indikacija da DOI ušao u širu upotrebu kao rekreativna droga u UK.[6]
Vidi još
Reference
Literatura
- Shulgin, Alexander; Ann Shulgin (1991). PiHKAL- Phenethylamines i Have Known And Loved: A Chemical Love Story. Transform Press. ISBN 978-0-9630096-0-9. Приступљено 2. 12. 2009.
Spoljašnje veze
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
