Adrenergički receptor

Postoje dve glavne grupe adrenergičkih receptora, α i β:

• α receptori obuhvataju podtipove α₁ (G_q spregnuti receptor) i α₂ (G_i spregnuti receptor). Fenilefrin je selektivni agonist α receptora.
• β receptori obuhvataju podtipove β₁, β₂ i β₃. Sva tri receptora vezuju G_s proteine (mada se β₂ takođe spreže sa Gi),^[2] koji aktivira signalni put adenilat ciklaze. Vezivanje agonista uzrokuje povišenje intracelularne koncentracije sekundarnog glasnika cAMP. Nizvodni cAMP efektor je cAMP-zavisna proteinska kinaza (PKA), koja posreduje neke od intracelularnih događaja nakon hormonskog vezivanja. Izoprenalin je selektivni agonist.

Uloge u cirkulaciji

Adrenalin reaguje sa oba α- i β-adrenoreceptora, izazivajući vazokonstrikciju i vazodilaciju, respektivno. Mada su α receptori manje senzitivni na epinefrin, kad su aktivirani, oni nadjačavaju vazodilaciju posredovanu β-adrenoreceptorima. Rezultat je da visoki nivoi epinefrina u cirkulaciji izazivaju vazokonstrikciju. Na niskim nivoima cirkulišućeg epinefrina, β-adrenoreceptor stimulacija je dominantna, što dovodi do vazodilacije.

• Beta adrenergička receptorska kinaza
• Beta adrenergička receptorska kinaza-2

• Alfa receptori
• Adrenergički receptori
• „Adrenoceptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 12. 01. 2015. г. 
• α- i β-adrenergički receptori
• Sažeti pregled funkcija beta-3 receptora
• Teorija aktivacije receptora
• Desenzitizacija beta-1-receptora
• UMich orijentacija proteina u membranama protein/pdbid-2rh1 - 3D struktura beta-2 adrenergičkog receptora u membrani