Akantocit

Eritrociti

Eritrocit ili crvena ćelija krvi je funkcionalno zrela će- lija periferne krvi, specifičnog oblika, prilagođena prenosu kiseonika iz pluća u periferna tkiva, da bi se zadovoljile potrebe organizma za kiseonikom.^[3] Kiseonik je neophodan za stvaranje energije, čime se reguliše i održava funkcionalna sposobnost i unutrašnja ravnoteža ćelije. Transport kiseonika je biohemijski aktivan proces.^[8][9]

Akantociti

Akantociti su spikulirani eritrociti, koji na svojoj površini imaju 2 do 10 ispupčenja koja su na njihovim krajevima često prigušena ili upletena uglasto. Promenjljivih su izgleda i promenljive dužine ispupčenja koja su najčešće nepravilno raspoređene na ćeliji. Sinonim za ove eritrocite je i spur ćelija.^[3][10]

Mehanizam stvaranja akantocita nije sasvim izučen, pa može postojati više mehanizama njihovog stvaranja u zavisnosti od stanja sa kojim su povezani.

Akantocitoza

Akantocitoza je bolest iz grupe hemolitickih anemija koje nastaju zbog stečenog poremećaja na membrani eritrocita.^[4] Poremećaj se karakteriše eritrocitima neobičnog oblika, sa mnogobrojnim bodljama. Nastaje u teškim bolestima jetre. Zbog disfunkciji jetre, apolipoprotein A-II, inače deficijentni lipoprotein, akumulira se u plazmi, uzrokujući povećani nivo holesterola u eritrocitima. Ovo uzrokuje abnormalnost membrane eritrocita što dovodi do remodelovanja u slezini i formiranja akantocita.^{[11][12][13][14]}

Kliničkom slikom dominira, žutica zbog teškog oboljenja jetre, umerena do teška anemija, povećanje slezinе, poremećaji moždane funkcije.^[4] Lečenje transfuzijama nije od velike koristi jer se i tako uneti eritrociti menjaju. Odstranjenje slezene sprečava prerano razaranje eritrocita, ali je taj zahvat visoko rizičan u bolesnika sa teškom jetrenom bolešcu.^[15]

Abetalipoproteinemija

Aantociti čine 50% ili više eritrocita u abetalipoproteinemiji, pa se mogu koristiti kao skrining alat. Nenormalni lipidni sastav odgovoran je za ovu morfološku abnormalnost sa šiljastom membranom crvenih ćelija.^{[16] [3]}Preživljavanje akantocita u crvenim ćelijama može se skratiti, što rezultuje hiperbilirubinemijom i retikulocitozom, mada ne i anemijom.^[17] Akantociti imaju malo spojeva i različitih su veličina, dok takozvani ehinociti obično imaju nazubljene obrise sa malim ujednačenim ispupčenjima, manje ili više ravnomerno raspoređene po površini. Ehinociti su uobičajeni artefakti u briše ima krvi.^[18] Da bi se izbegli mogući artefakti, važno je potražiti akantocite sa standardizovanim protokolom u razmazu krvi razblaženom 1:1 heparinizovanim fiziološkim rastvorom iz sveže krvi. S obzirom na tehničke probleme i potencijalne zamke u prepoznavanju akantocita, vrlo nizak nivo holesterola može biti manje zahtevna opcija skrininga za abetalipoproteinemiju.^[19]

Neuroakantocitoza

Akantocitoza se, za razliku od abetalipoproteininemije, javlja i u tri veoma različita sindroma neuroakanthocitoze, kao:^[3][4]

• koreoakantitocitoza,^[3]
• McLeod sindrom i
• neurodegeneracija povezana sa pantoten kinazom.^[20] Izmena strukturnih proteina ćelijske membrane koja se javlja u neuroakantocitozi i McLeodovom sindromu, je dominantni poremečaj u akantocitima.^[21]

Dijagnozu akantocitoze treba razlikovati od:^[22]

• akutne ili hronične anemije,
• hepatitisa A, B i C,
• hepatorenalnog sindroma,
• hipopituitarizma,
• sindroma malapsorpcije i
• neuhranjenosti.^[22]

Akantocitoza koja je posledica neuhranjenosti, kao što su anoreksija nervoza i cistična fibroza, povlači se sa rešavanjem nutritivnog deficita.^[23]

Ćelije slične akantocitima mogu se naći kod hipotireoze, posle splenektomije i kod mijelodisplazije.^[23]

Akantocite treba razlikovati od ehinocita, koji se još nazivaju i šiljaste čelije , koje su, iako su stvorene, različite po tome što imaju višestruke male, izbočene špikulacije u pravilnim intervalima na ćelijskoj membrani.^[23][24]

Bur ćelije obično impliciraju uremiju, ali se vide u mnogim stanjima, uključujući blagu hemolizu kod hipomagnezemije i hipofosfatemije, hemolitičku anemiju kod trkača na duge staze i nedostatak piruvat kinaze. ^[22] Bur ćelije takođe mogu nastati in vitro usled povišenog pH, skladištenja krvi, smanjenja ATP-a, akumulacije kalcijuma i kontakta sa staklom.^[22]

Akantocite takođe treba razlikovati od keratocita, zvanih „rogaste ćelije“ koje imaju nekoliko veoma velikih izbočina.^[23]

• Akantocitoza
• Ehinociti

• Johannessen V. J. Electron Microscopy in Human Medicine. Vol. 1 McGraw - Hill International Book Company, 1977.
• Jandl J. H. Textbook of Hematology. Chapter 3: Erythrocytes. Little, Brown Comp, Boston, 1987.
• Tassos P. F. Experimental physiology and applied biology. Cambridge, Massachu-setts. Mice1972; 175-6.
• Erslev A. J, Gaburda T. G. Pathophysiology of Blood. Erythrocytes. Saunders, Philadelphia, 1985.
• Repka, T.; Hebbel, R. P. (1991). „Hydroxyl radical formation by sickle erythrocyte membranes: Role of pathologic iron deposits and cytoplasmic reducing agents”. Blood. 78 (10): 2753—8. PMID 1668610. doi:10.1182/blood.V78.10.2753.2753. .
• Kaplan B. H, Williams W. J. et al. Hematology. McGraw Hill, New York, 1986; 287.
• Harris J. W, Kellermeyer R. W. The Red Cell. Harvard University Pres, Cambridge (Mass), 1970.
• Erslev A. J, Gabuzda T. G, Sodeman W. A, Sodeman T. M. Pathologic Physiology. Sanders, Philadelphia, 1979; 587.
• Bessis M, Williams V. J, et al. Hematology. McGraw Hill, New York, 1986;257.

Mediji vezani za članak Akantocit na Vikimedijinoj ostavi

• Acanthocyte — www.sciencedirect.com (језик: енглески)
• Acanthocyte: Presented by the University of Virginia (језик: енглески)
• Acanthocytes на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH) (језик: енглески)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).