Etilbenzen
Etilbenzen je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 106,165 Da.[4][5] Hemijski je mono-substituisani derivat benzena, kod koga je jedan atom vodonika zamenjen CH2 CH3 grupom.[6]
| |||
| Identifikacija | |||
|---|---|---|---|
3D model (Jmol) | |||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.002.591 | ||
| KEGG[1] | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C8H10 | |||
| Molarna masa | 106,165 | ||
| Tačka topljenja | -94.9 | ||
| Tačka ključanja | 136.1 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?) | |||
| Reference infokutije | |||
Osobine
Nepolaran je, relativno rastvorljiv u vodi i mešljiv sa polarnim organskim rastvaračima, kao što su hloroform, ugljen-tetrahlorid i ugljen-disulfid. Spada u grupu 2B kancerogenih materija prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).[6]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 0 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 1 |
| Particioni koeficijent[7] (ALogP) | 2,8 |
| Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) | -2,3 |
| Polarna površina[9] (PSA, Å2) | 0,0 |
Dobijanje i korišćene
Prirodnim putem nastaje sagorevanjem biomase i isparavanjem iz sirove nafte. Više od 99% etilbenzena dobija se putem alkilacije benzena etilenom i skoro celokupna proizvedena količina se upotrebljava za proizvodnju striena, dok se ostatak koristi kao rastvarač u proizvodnji asfalta i u hemijskoj industriji.[10]
Reference
Literatura
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Šoštarić, Andrej I. (2017). Mehanizmi uklanjanja lako isparljivih monoaromatičnih ugljovodonika (BTEX) iz ambijentalnog vazduha mokrom depozicijom (PDF). Beograd: Hemijski fakultet Univerzitet u Beogradu. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2020. г. Приступљено 3. 6. 2018.
