Олигодендроцити
Олигодендроцити (на грчком: 'ћелија са неколико грана'), или олигодендроглија, су врста неуроглије чије су главне функције да обезбеде подршку и изолацију аксона у централном нервном систему неких кичмењака, што је еквивалентно функцији коју обављају Шванове ћелије у периферном нервном систему. Олигодендроцити то раде стварањем мијелинског омотача.[1] Један олигодендроцит може проширити своје процесе на 50 аксона,[2] омотавајући отприлике 1 μм мијелинске овојнице око сваког аксона; С друге стране, Шванове ћелије могу обавити само један аксон. Сваки олигодендроцит формира један сегмент мијелина за неколико суседних аксона.[1]
| Олигодендроцити | |
|---|---|
 Неурон с олигодендроцитом и мијелинским омотачем. | |
| Детаљи | |
| Део | Глијске ћелије |
| Систем | Нервни систем |
| Идентификатори | |
| Латински | oligodendrocytus |
| MeSH | D009836 |
| TH | H2.00.06.2.00003, H2.00.06.2.01018 |
| FMA | 83665 54540, 83665 |
| Анатомска терминологија | |
Олигодендроцити се налазе само у централном нервном систему, који се састоји од мозга и кичмене мождине. Првобитно се сматрало да су ове ћелије произведене у вентралној неуралној цеви; међутим, истраживања сада показују да олигодендроцити потичу из вентралне вентрикуларне зоне ембрионалне кичмене мождине и вероватно имају одређене концентрације у предњем мозгу.[3] Они су последњи тип ћелија који се генерише у ЦНС.[4] Олигодендроците је открио Пио дел Рио Хортега.[5]
