Promrzlina
Promrzlina se javlja kada izlaganje niskim temperaturama uzrokuje smrzavanje kože ili drugih tkiva.[1] Početni simptom je obično obamrlost.[1] Ovo može biti praćeno nezrapnošću, i belom ili plavkastom bojom kože.[1] Nakon izlaganja može se pojaviti oticanje ili plikovi.[1] Šake, stopala i lice su najčešće pogođeni.[4] Komplikacije mogu uključivati hipotermiju ili kompartment sindrom.[2][1]
| Promrzlina | |
|---|---|
 | |
| Promrznuti nožni prsti dva do tri dana nakon planinarenja | |
| Specijalnosti | urgentna medicina, ortopedija |
| Simptomi | obamrlost, osećaj hladnoće, nespretnosti, bleda boja[1] |
| Komplikacije | hipotermija, kompartment sindrom[2][1] |
| Tipovi | Površna, duboka[2] |
| Uzroci | Temperature ispod smrzavanja[1] |
| Faktori rizika | Alkohol, pušenje, problemi mentalnog zdravlja, pojedini lekovi, prethodne povrede hladnoćom[1] |
| Dijagnostički metod | na bazi simptoma[3] |
| Slična oboljenja | Ozebnuće, rovovsko stopalo[4] |
| Prevencija | Izbegavanje hladnoće, nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidracije i ishrane, održavanje aktivnosti bez iscrpljivanja[2] |
| Lečenje | Ponovno zagrevanje, lekovi, operacije[2] |
| Lekovi | Ibuprofen, tetanus vakcina, iloprost, trombolitici[1] |
| Frekvencija | Nepoznato[5] |
Ljudi koji su izloženi niskim temperaturama duže vreme, kao što su ljubitelji zimskih sportova, vojno osoblje i beskućnici, podložni su najvećem riziku.[6][1] Ostali faktori rizika uključuju konzumaciju alkohola, pušenje, probleme sa mentalnim zdravljem, određene lekove i prethodne povrede usled hladnoće.[1] Osnovni mehanizam uključuje povrede izazvane ledenim kristalima i krvnim ugrušcima u malim krvnim sudovima nakon odmrzavanja.[1] Dijagnoza se zasniva na simptomima.[3] Po ozbiljnosti promrzline se može podeliti na površne (prvi i drugi stepen) ili duboke (treći i četvrti stepen).[2] Skeniranje kostiju ili MRI mogu da pomognu u određivanju stepena povrede.[1]
Prevencija je nošenje odgovarajuće odeće, održavanje hidratacije i ishrane, izbegavanje niskih temperatura i ostajanje aktivnim bez iscrpljivanja.[2] Tretman je ponovno zagrejavanje.[2] Ovo bi trebalo biti učinjeno samo onda kada ponovno zamrzavanje ne predstavlja problem. [1] Trljanje ili nanošenje snega na pogođeni deo se ne preporučuje.[2] Upotreba ibuprofena i tetanusnog toksoida se obično preporučuje.[1] Za teške povrede mogu se koristiti iloprost ili trombolitici.[1] Ponekad je potrebna hirurgija.[1] Amputaciju, međutim, generalno treba odložiti nekoliko meseci kako bi se omogućilo utvrđivanje stepena povrede.[2]
Broj slučajeva promrzlina nije poznat.[5] Stope mogu biti i do 40% godišnje među onima koji planinare.[1] Najčešće pogođene starosne grupe su one od 30 do 50 godina.[4] Dokazi o pojavi promrzlina kod ljudi datiraju unazad 5.000 godina.[1] Promrzline su takođe igrale važnu ulogu u velikom broju vojnih sukoba.[1] Prvi formalni opis stanja dao je Dominik Žan Lare, lekar Napoleonove vojske, tokom njene invazije na Rusiju 1813. godine.[1]
Znaci i simptomi
Područja koja su obično pogođena uključuju obraze, uši, nos i prste ruku i nogu. Promrzlini često prethodi ozebnuće.[2] Simptomi promrzlina napreduju sa dugotrajnim izlaganjem hladnoći. Istorijski gledano, promrzline su klasifikovane prema stepenu u skladu sa promenama na koži i osećajima, slično klasifikacijama opekotina. Međutim, stepeni ne odgovaraju visini dugoročne štete.[7] Pojednostavljenje ovog sistema klasifikacije je površna (prvi ili drugi stepen) ili duboka povreda (treći ili četvrti stepen).[8]
Prvi stepen
- Promrzlina prvog stepena je površna, površinsko oštećenje kože koje obično nije trajno.
- U početku, glavni simptom je gubitak osećaja na koži. Na zahvaćenim mestima koža je utrnuta i, eventualno natečena, sa crvenkastom obrubom.
- U nedeljama nakon povrede površina kože može da se odvoji.[7]
Drugi stepen
- U drugom stepenu promrzline, koža se u početku razvija prozračne plikove, i površina kože se stvrdne.
- U nedeljama nakon povrede, to se očvrsne, plikovita koža se osuši, pocrni i oljušti.
- U ovoj fazi se može razviti dugotrajna osetljivost na hladnoću i obamrlost.[7]
Treći stepen
- U trećem stepenu promrzline, slojevi tkiva ispod kože se smrzavaju.
- Simptomi uključuju krvave plikove i „plavo-sivu promenu boje kože”.
- U nedeljama nakon povrede, bol se zadržava i razvija se pocrnela kora (eshara).
- Može postojati dugotrajna ulceracija i oštećenja epifizne ploče.[7]
Četvrti stepen
- U četvrtom stepenu promrzline, uključene su i strukture ispod kože poput mišića, tetiva i kostiju.
- Rani simptomi uključuju bezbojni izgled kože, tvrdu teksturu i bezbolno zagrevanje.
- Kasnije koža postaje crna i mumificirana. Može trebati mesec dana ili duže da se utvrdi količina trajne štete. Do аutoamputacija može doći nakon dva meseca.[7]
Epidemiologija
Nedostaje sveobuhvatna statistika o epidemiologiji promrzline. U Sjedinjenim Državama promrzline su češća u severnim državama. U Finskoj je godišnja učestalost bila 2,5 na 100.000 među civilima, u poređenju sa 3,2 na 100.000 u Montrealu. Istraživanja pokazuju da su muškarci uzrasta od 30 do 49 izloženi najvećem riziku, verovatno zbog profesionalnog ili rekreativnog izlaganja hladnoći.[9]
Istorija
Promrzlina se opisuje u vojnoj istoriji već hiljadama godina. Grci su se susreli i raspravljali o problemu promrzlina već 400. godine pre nove ere.[8] Istraživači su pronašli dokaze o promrzlinama kod ljudi koji datiraju unazad 5.000 godina, u andskoj mumiji. Napoleonova vojska bila je prvi dokumentovani slučaj masovnih povreda hladnoćom u ranim 1800-ima.[6] Prema Zafrenu, skoro milion boraca je stradalo od promrzlina u Prvom i Drugom svetskom ratu, i u Korejskom ratu.[8]
Društvo i kultura
Nekoliko zapaženih slučajeva promrzlina uključuju: kapetana Lourensa Otsa, kapetana engleske vojske i istraživača Antarktika koji je 1912. umro od komplikacija izazvanih promrzlinama;[10] poznati je američki alpinista Hju Her, koji je 1982. godine izgubio obe noge ispod kolena usled promrzlina nakon što je bio osečen tokom mećave na planini Vašington (Nju Hempšir);[11] Bek Veders, preživeli nakon katastrofe na Mont Everestu 1996. koji je izgubio nos i šake usled promrzlina;[12] škotski planinar Džejmi Endru, kome su 1999. sva četiri uda amputirana zbog sepse usled promrzlina zadobijenih tokom penjana na masiv Mont Blank.[13]
Smerovi istraživanja
Evidencija nije dovoljna da bi se utvrdilo može li hiperbarična terapija kiseonikom kao dodatni tretman da pomogne u spasavanju tkiva.[14] Prijavljeni su slučajevi, ali nisu sprovedena randomizovana kontrolna ispitivanja na ljudima.[15][16][17][18][19]
Medicinska simpatektomija u kojoj je korišten intravenski reserpin je takođe bila testirana s ograničenim uspehom.[20] Studije su sugerisale da primena tkivnog plazminogenskog aktivatora (tPa) bilo intravenski ili intraarterijski može da umanji verovatnoću eventualne potrebe za amputacijom.[21]
Reference
Spoljašnje veze
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
