Владета Јанковић

Владета Јанковић је рођен 1. септембра 1940. године у Београду. Његов отац Драгослав Јанковић био је левичарски универзитетски професор,^[1] а мајка Босиљка Јанковић (рођена Кокановић) библиотекарка.^[2] Отац му је био из Врања, док мајка вуче има корене у данашњој БиХ, Хрватској и делимично цинцарско порекло. Један од његових прадедова по мајци био је члан Младе Босне.^[1]

Године 1959. завршио је гимназију у Београду. Јанковић је затим уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, где је студирао општу књижевност и дипломирао 1964. године. Магистрирао је 1967, а докторску тезу одбранио је 1975. под називом Менандерови ликови и европска драма.^[2] На истој катедри прошао је пут од асистента приправника до редовног професора и шефа катедре.^[3]

Годинама је сарађивао са Радио-телевизијом Београд као аутор културно-историјских програма за младе. Био је предавач у САД, Енглеској, Холандији и Грчкој.^[4][3]

У политику је ушао почетком 1990-их као члан Главног одбора Демократске странке (ДС). Након раскола у ДС, Јанковић је постао један од оснивача Демократске странке Србије (ДСС).^[5] Био је посланик у Народној скупштини Србије и Савезној скупштини СР Југославије.^[3]

Након свргавања Слободана Милошевића, именован је 2001. године за амбасадора Југославије у Уједињеном Краљевству.^[6] Касније је своју службу у УК назвао „изузетно тешком и стресном”.^[1] Године 2004. именован је за главног спољнополитичког саветника председника Владе Србије, Војислава Коштунице. Године 2005. изабран је за потпредседника Демократске странке Србије (ДСС).^[3] Био је амбасадор Србије у Светој столици од фебруара 2008. до августа 2012. године.^[7]

Напустио је Демократску странку Србије 14. октобра 2014. убрзо након што је оснивач и дугогодишњи председник странке Војислав Коштуница најавио да је напушта.^[8]

Крајем јануара 2022. Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка и Покрет слободних грађана предложили су Јанковића као свог носиоца листе и кандидата за градоначелника Београда на предстојећим изборима за одборнике Скупштине града Београда,^[9] а Јанковић је 31. јануара прихватио понуду,^[10] наводећи да је „оптимистичан” у погледу предстојећих избора.^[11] Након што га је 2. фебруара коалиција Уједињена Србија званично представила као свог кандидата за градоначелника Београда, Јанковић је изјавио да ће, у случају да буде изабран за градоначелника, „у Београду све бити транспарентно, те да ће се знати сваки детаљ око уговора”.^[12]

Јанковић је описан као конзервативни^[13] и десничарски политичар.^[10][14] Противи се владавини Српске напредне странке и њеног вође Александра Вучића^[15][16][17] оптужујући га да личи на „силеџије у школским двориштима, који слабије застрашују и уцењују како би себе представили као заштитнике и спасиоце”.^[18]

Спољна политика

Јанковић сматра да је приступање Србије Европској унији „нереалан пројекат” и да ће „пре ЕУ престати да постоји, него што ће Србија постати њен члан”.^[19] Јанковић је 2014. изјавио да „треба рашчистити и са тим да ће Србија пропасти ако не буде ушла у ЕУ, јер није Швајцарска.”^[20]

Косовско питање

Јанковић је више пута изјављивао да је независност Косова за њега неприхватљива и недопустива, оштро критикујући Вучићеве споразуме са Косовом, Европском унијом и САД,^[21] истовремено се противећи изласку косовских Срба на изборе које организују власти Косова.^[22] Јанковић је у јануару 2021. године изјавио да Косово „дефакто нам не припада нама и свако види, али дејуре, по међународном праву, нам свакако припада.”^[23] Он је у септембру 2021. изјавио да неће доћи до озбиљне оружане конфронтације док су трупе НАТО стациониране на Косову.^[24]

Јанковић је ожењен адвокатицом Славком (рођеном Срдић), са којом има сина Уроша и ћерку Мару.^[2]

• Поетска функција кованица Лазе Костића, Београд, 1969.
• Менандрови ликови и европска драма, САНУ, Београд, 1978.
• Теренције: Комедије, (превод, коментар, предговор), Београд, 1978.
• Петријин венац Драгослава Михаиловића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.
• Насмејана животиња: о античкој комедији, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
• Хросвита: Драме (превод, коментар и предговор), Латина ет Граеца, Загреб, 1988.
• Именик класичне старине, Београд, 1992
• Митови и легенде: јудаизам, хришћанство, ислам, Српска књижевна задруга, Београд, 1996.
• Беочуг, Српска књижевна задруга, Београд, 2011.
• Античке изреке, Лагуна, Београд, 2018.
• Увођење у Хиландар, стручна монографија, Задужбина Светог манастира Хиландара : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Београд 2019.^[27]
• Латински глосар, Лагуна, Београд, 2021.