Тараш

Тараш
	Нах беха меттиг
Тараш
	серб. Тараш
	45°28′03″ къ. ш. 20°11′32″ м. д.HGЯO
Пачхьалкх	Серби
Гуо	Воеводинан автономин мохк
Истори а, географи а
Майда	52,5 км²;
Центран локхалла	72 ± 1 метр
Сахьтан аса	UTC+1
Бахархой
Бахархой	▼1009 стаг (2011);
Идентификаторан терахьаш
Телефонан код	+381 23
Поштан индекс	23209
Автомобилан код	ZR
Картин тӀехь
	Медиафайлаш Викилармехь

Тараш (серб. Тараш) — Сербин Воеводинан автономин мехкан Зренянин^[d] йукъараллера (серб. општина) нах беха меттиг^[2]^[3]^[4].

Географи

Лаьтташ йу Балканийн ахгӀайренан къилбаседа декъан тӀехь, хӀордан сизал локхалла 72 ± 1 метр.

Климат

Кхузахь климат барамехь континентан ю, аьхка йовха хуьлу, ткъа Ӏа барамехь-шийла хуьлу. Шаран уггаре а бовха бутт бу — июль (мангалан), уггаре а шийла — январь (кхолламан)^[5].

Демографи

Шо	Бахархой
2002	1140
2011	1009	^[1]

Билгалдахарш

Литература

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

ХӀара Сербин географех лаьцна чекхбаккханза йаззам бу. Хьоьга, йоза тодина, нисдина, гӀо далур ду проектана.

[2]

[3]

[4]

[1]

[5]

Search