Магда Симин - Бошан | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | (1922-02-27)27. фебруар 1922. |
Место рођења | Сента, Краљевина СХС |
Датум смрти | 2004|08|05 |
Место смрти | Нови Сад, Србија и Црна Гора |
Пребивалиште | Нови Сад |
Држављанство | Србија (Јеврејка српског порекла) |
Образовање | Виша педагошка школа у Новом Саду |
Породица | |
Деца | Невена Симин Небојша Симин |
Родитељи | Алексндар Бошан и Паула Бошан |
Породица | супруг: Живко Симинбраћа: Ђорђе Бошан Павле Бошан |
Магда Симин - Бошан (27.фебруар 1922. Сента – 5. август 2004. Нови Сад) била је новинарка, публициста и списатељица. Била је један од оснивача Радио-Новог Сада. Писала је равноправно на српском и мађарском језику.
Основну школу похађала је у Сенти и Кикинди . Гимназију је похађала у више војвођанских градова а завршила непосредно пред рат у Кикинди. Године 1955. дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, одсек за српскохрватски језик и књижевност.
Била је један од оснивача Радио-Новог Сада и дугогодишњи уредник.
У Радио Новом Саду радила је до пензионисања 1980.године.
Поред тога била је истакнути друштвено политички радник и писац. Учествовала је у раду Савета Српског народног позоришта, Стеријиног позорја и других културних институција у Новом Саду.
Била је посланица савезне Народне скупштине Југославије у Културно просветном већу од 1963. до 1967. године.
У њену част се од 2008.године организује „Међународни фестивал поезије и кратке приче „Магда Симин““
Рођена је у јеврејској породици од оца Александра (адвокат) и мајке Пауле. Имала је брата Ђорђа (1926.- 2010) и брата Павла (1931.-1944). Оца су убили мађарски фашисти у Чуругу 1942. године. Мајка и брат Павле су страдали у Аушвицу августа 1944. године при крају Другог светског рата.
Септембра 1941. године хапсе је Мађарски фашисти а војни суд у Суботици је осуђује на 13 година тешке робије. Током рата била је у затворима (логорима): Суботица ("Жута кућа" и судски затвор у Суботици), Маријаностра (мађ. Márianosztra) и тврђава Комаром (мађ. Komarom), Мађарска) . То су била сабиралишта за осуђенике и осуђенице одакле су их транспортовали у логоре. После тога била је у женском делу логора Дахау (Алах (нем. Allach)) и немачким логорима Берген-Белзен , Фалерслебен (сада део Волфсбурга) и Залцведел на Елби у Немачкој. Након ослобађања из логора са великим бројем логорашица је, што пешице што возовима, преко: Немачке, Чехословачке и Мађарске стигла у Суботицу. Тек ту је затекла свог брата Ђорђа Бошана али је тада сазнала да су многи чланови њихове родбине страдали у рату или логорима.[1]
Страдање током рата, њено, њене породице и многих Српкиња и Јеврејки, описала је у својим књижевним делима.
Рат су преживели њен брат Ђорђе и она. Током рата страдао је већи део њихове породице. Њен брат Ђорђе Бошан (физичар) се касније школовао у Новом Саду и Београду. Једно време становао је код ње. Касније је постао доктор наука и редовни професор Електронског факултета у Нишу.[2]
Од 1945. године па до смрти Магда Симин-Бошан живела је у Новом Саду.
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Остале |