Рељеф: Острва Северног Егеја су положена дуж западне обале Мале Азије. Укупне су површине од 3.836 km². Сва острва су покренутим тлом и планинска у већем делу. Приобалне равнице су ретке, али постоје, и тада су густо насељене и плодне. Већина острва има разуђену обалу са низом залива и драга, које представљају одличне природне луке.
Клима: На северноегејским острвима влада изразита средоземна, па су сушна.
Воде: Острва северног Егеја су смештена у источном делу Егејског мора. Острва која су ближе малоазијском копну (Лезбос, Хиос) су богата водом (подземни извори), док су она даља (Псара, Лемнос) без дат могућности, па су и негостољубивија за живот.
Острва Северног Егеја населили су древни Грци још у време праисторије (око 1200. п. н. е.). Током раздобља старе Грчке острва су играла значајну улогу, али нису имала кључни значај. 146. године п. н. е. острва, као и већи део Грчке, потпада под власт Римљана. У време Римљана и, касније, Византије острва вековима била мирна, без значајних дешавања и преврата.
1821. године подигнут је Грчки устанак, чије је главно средиште догађања било на Пелопонезу и у Средишњој Грчкој. Међутим, месни Грци су ипак узели учешће, али су стога преживели велике покоље од стране Турака (покољи на Хиосу и Псари). Ово је на датим острвима оставило последице, које су видљиве и дан-данас. После успостављања савремене Грчке1832. године, острва су била изузета из њеног првобитног обухвата, а острвска аутономија је била изгубљена. Егејска острва су почела привредно слабити и губити становништво.
Првим балканским ратом 1912. године источноегејска острва су ослобођења турког јарма. Малоборнојно муслиманско становништво се иселило, нарочито после Грчко-турског рата1923. године, када су острва примила много грчких избеглица из Мале Азије. Током Другог светског рата острва нису значајније страдала, али су се после рата споро развијала и губила становништво. Тек последњих деценија, са развојем туризма и прикључењем ГрчкеЕУ, острва су привредно ојачала и зауставила пад становништва.
У периферији Северни Егеј живи око 200.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је осредња (преко 50 ст./km²), што је осетно мање од државног просека (око 80 ст./km²). Последњих година број становника нагло стагнира. Лезбос и Самос су због вишег нивоа развијености гушће насељени и са растом становништва.
Највећи број становника чине етнички Грциправославне вероисповести. Последњих деценија по већим градовима се населио и мањи број усељеника из свих делова света.
Са привредног становишта Северни Егеј је средње развијена област за ниво Грчке. Традиционалне делатности становништва, поморство и средоземна пољопривреда (агруми, маслина), су и даље активни, али им се значај последњих деценија умањио. Данас је туризам најважнија привредна грана.