1541

• 12. 2. - Pedro de Valdivia osnovao Santiago de Nueva Extremadura, današnji Santiago de Chile (u septembru ga napada poglavica Michimalonco, početak dvogodišnje opsade).
• februar - Gonzalo Pizarro kreće na istok iz Quito-a u potragu za El Doradom i Dolinom cimeta (La Canela).

• 7. 4. - Sveti Franjo Ksaverski krenuo na misionarsko putovanje na Istok.
• 24. 4. - Bitka kod Saharta u Etiopiji s neizvesnim ishodom.

• 3. 5. - Ferdinandova vojska na čelu sa Wilhelmom von Roggendorfom započela opsadu Budima, kojeg drži J. U. Martinušević.
• 8. 5. - Hernando de Soto stigao do Mississippija, nazvao ga Río del Espíritu Santo.
• 19. 5. - Knez Ivan Zrinski poginuo tokom opsade Vinodola, kastela zagrebačkog biskupa Šimuna Erdeda - Nikola Zrinski nastavlja rat protiv biskupa^[1].
• 23. 5. - Jacques Cartier krenuo na treće putovanje u Ameriku.

• 2. 6. - Roggendorfov juriš na Budim odbijen uz velike žrtve (npr. Jerolim Zadranin, zapovjednik mornarice na Dunavu), još jedan neuspjeh 13. 6..
• 9. 6. - Franjo Frankopan drži govor u Regensburgu pred carem Karlom, kraljem Ferdinandom i ostalim njemačkim saborom^[2].
• 26. 6. - Diego de Almagro el Mozo sa pristalicama ubio Francisca Pizzara; sledeći guverner Nove Kastilje biće Cristóbal Vaca de Castro (1542-44).

• 9. 7. - Estêvão da Gama ostavio brata Cristóvãoa sa 400 oružnika kao pomoć etiopskom caru Gelawdewosu.
• 21. 7. - Mehmed-paša i Valentin Terek stigli u pomoć Budimu.

• 21/22. 8. - Opsada Budima: Turci napali austrijsku vojsku dok je prelazila Dunav u Peštu, vojnici izginuli, pohvatani ili se razbežali; Roggendorf zarobljen ubrzo umire, zamenjuje ga Leonard Vels^[3].
• 29. 8. - Sulejman Veličanstveni zaposeo Budim (ostaje turski do 1686),
  • Zemlja uz Dunav od Budima do Tise je anektirana Osmanskom carstvu - osniva se Budimski pašaluk kojem između ostalih pripadaju i sandžaci smederevski, kruševački, vučitrnski, zvornički i požeški.
  • Erdelj ostaje kao vazalna kraljevina malom Ivanu Žigmundu^[3].

• 2. 9. - Sultan ušao u grad Budim, pomolio se u crkvi sv. Marije, koja je time postala džamija; za namesnika postavljen Sulejman-paša.
• 11. 9. - Volcán de Agua uništio glavni grad Gvatemale (Ciudad Vieja).
• 13. 9. - Jean Calvin se vratio u Ženevu gde će sprovoditi reformaciju.
• septembar - Mixtónski rat: pobunjeni Indijanci u Meksiku neuspešno napadaju Gvadalaharu.

• listopad - Sulejman osvojio Našice tokom povratka u Carigrad.
• 24. 10. - Alžirska ekspedicija (1541): loše vreme rasulo flotu Karla V pred Alžirom, ugrožen i sam vladar.

• 26. 12. - Francisco de Orellana, pomoćnik G. Pizarra, krenuo u samostalnu ekspediciju kroz Amazoniju.
• 29. 12. - Juraj Utišenić, Petar Petrović i erdeljski biskup Statileo sklopili ugovor sa Ferdinandovim izaslanikom - ugarska kruna za Ferdinanda, a udovoj kraljici Izabeli i njenom sinu šipuška županija^[4].

Tokom/tijekom godine

• Smederevski mitropolit Pavle definitivno anatemisan na saboru^[5] - srpska crkva ostaje pod kontrolom Prohorove Ohridske arhiepiskopije.
• Bosanski paša Gazi Husrev-beg poginuo u Crnoj Gori (ili umro u Sarajevu 18. 6.^[6]).
• Sultan Sulejman zatvorio jerusalimsku Zlatnu kapiju.
• Francisco Vázquez de Coronado prelazi Velike ravnice do Kanzasa.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1541.

• 25. 3. - Francesco I de' Medici, veliki vojvoda Toskane († 1587)
• El Greco, slikar († 1614)
• Gelibolulu Mustafa Âlî, osmanski povjesničar († 1600)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1541.

• 19. 5. - Ivan Zrinski, hrvatski plemić
• 18. 6. ? - Gazi Husrev-beg, bosanski paša (* 1480)
• 26. 6. - Francisco Pizzaro, konkistador u Peruu (ubijen) (* 1471-76)
• 4. 7. - Pedro de Alvarado, konkistador u srednjoj Americi
• avgust - Gül Baba, derviš i sultanov pratilac
• 24. 9. - Paracelsus, lekar i alhemičar (* 1493)
• 13. 10. - István Werbőczy, pravnik i državnik
• 22. 12. - Hieronymus Jaroslaw Łaski, ugarski diplomata (* 1496)

• Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)