Nakit

Nakit čine ukrasni predmeti. To su obično predmeti koje ljudi stavljaju kao ukrase na telu, obući i odeći. Ranije su ih proizvodile zanatlije ili umetnici, danas se time bavi, ređe, primenjena umetnost, a sve se više proizvode masovno, u serijskoj proizvodnji.

Čovek je počeo sa ukrašavanjem, odnosno obeležavanjem svoga tela još u praistoriji, u početku su to bili oblikovani predmeti od kostiju, kamena ili školjki a kasnije se koristio metal i staklo.^[1]

Posebnu važnost iamao je nakit kod bliskoistočnih naroda, Sumeraca, Vavilonjana, Hetita, Egipćana. Bio je u upotrebi, naravno i kod antičkih naroda Grka, Rimljana, i drugih, a nastavio je da se upotrebljava i u Vizantiji i zapadnoevropskim feudalnim državama. Neki od tih predmeta su i do danas sačuvani.

U novijoj istoriji za nakit je više korišćeno drago kamenje i plemeniti metali odnosno umetnički predmeti izrađeni od njih.

Nakit je često bio i nacionalno obeležje, deo folklora i tradicije pa je to i do danas ostao. U dvadesetom veku je razvoj nauke i tehnologije doveo da stvaranja novih oblika i nove vrste nakita uz zadržavanje starih i njihovu modifikaciju.^[2]

Navodimo neke od predmeta koji služe kao nakit (ili modni detalj) a na posebnim stranicama je svaki od predmeta (nakita) detaljnije opisan sa nazivima koji su se odomaćili u srpskom jeziku:

• Bedž
• Broš
• Burma
• Značka
• Znojnica
• Igla za kravatu
• Kravata
• Lanac
• Minđuša
• Narukvica
• Nušnica
• Ogrlica
• Perika
• Pirsing
• Privezak za ključeve
• Prsten
• Traka za kosu
• Šnala za kosu